Delegacija Srbije je u nedelju posetila nekadašnji nacistički logor smrti Mauthauzen i položila venac u spomen žrtvama povodom godišnjice oslobođenja ovog logora 1945. godine. Ova poseta je deo obeležavanja značajnog datuma u istoriji, kada su američke trupe oslobodile logor, u kojem je tokom rata stradalo oko 120.000 ljudi, među kojima je bilo i 13.000 građana Kraljevine Jugoslavije, većinom Srba.
Državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja Zoran Antić istakao je za RTS da su u Mauthauzenu prisutne brojne delegacije iz svih zemalja koje su se borile protiv nacizma i fašizma. On je naglasio da je Srbija, zajedno sa nekadašnjom Jugoslavijom, bila deo pobedničkih snaga u Drugom svetskom ratu, dodajući da se doprinos Srba u tom sukobu ne može zaboraviti. „Najveći doprinos u smislu žrtava u pobedi nad fašizmom u Drugom svetskom ratu dali su upravo Srbi“, rekao je Antić.
Tokom posete održan je pomen za 13.000 ljudi iz Srbije i bivše Jugoslavije koji su stradali u Mauthauzenu. Ova ceremonija je imala poseban značaj, jer su žrtve logora često zaboravljene u kolektivnoj svesti, i ovakvi gestovi podsećaju na važnost sećanja i čuvanja istine o prošlosti.
Među članovima delegacije bio je i veteran 72. specijalne brigade Saša Marković, koji je podelio svoju priču o stradanjima u njegovom rodnom kraju, ispod Ravne planine. On je ispričao kako su 1942. godine svi radno sposobni muškarci iz tog područja odvedeni u Mauthauzen. Marković je naveo da su priče o stradanjima prenošene usmeno, a dodao je da je 1946. godine stigla kesa sa pepelom stradalih iz Mauthauzena, što dodatno osvetljava tragične sudbine mnogih porodica.
Ova poseta je bila i lični trenutak za Markovića, koji je ispunio san da poseti mesto gde je njegov predak pogubljen. „Ispunio sam san da bar obiđem mesto gde je moj predak pogubljen“, rekao je on, naglašavajući važnost sećanja na žrtve.
Aleksandra Banković, jedna od posetilaca, takođe je podelila svoju priču. Njena porodica je saznala za sudbinu njenog strica, čije ime se nalazi na spomen-ploči sa imenima žrtava. Banković je preporučila ljudima koji sumnjaju da su njihovi preci stradali u Mauthauzenu da pročitaju knjige koje su napisali Ljubomir Zečević i Tamara Ćirić, u kojima su popisana imena svih žrtava iz ovog regiona.
Poseta logoru Mauthauzen predstavlja važan trenutak u sećanju na žrtve, ali i podsećanje na to koliko je važno čuvati sećanje na istorijske događaje koji su oblikovali sudbine mnogih. Srbija, kao i druge zemlje koje su bile pogođene ratom, nastavlja da održava sećanje na svoje žrtve i doprinos u borbi protiv fašizma.
Mauthauzen je bio jedan od najzloglasnijih logora smrti tokom Drugog svetskog rata i njegov značaj u evropskoj istoriji je neprocenjiv. Ove godišnjice oslobođenja služe kao podsećanje na mračne strane ljudske istorije, ali i na potrebu za mirom i razumevanjem među narodima. Ovakvi događaji pomažu mladim generacijama da razumeju važnost tolerancije i ljudskih prava, kako bi se osiguralo da se slične tragedije nikada više ne ponove.
