Treći, konačni tom dnevnika Pavla Ugrinova, pod nazivom „Nulta egzistencija: Dnevnik 1990–2006“, predstavlja dragoceno svedočanstvo o životu i radu jednog od najznačajnijih pisaca i kulturnih stvaraoca 20. veka. Ovaj tom, kao i prethodna dva, predstavlja bogato i kompleksno tkanje događaja, osećanja i misli koje su oblikovale Ugrinov život i njegov doprinos srpskoj kulturi. Na promociji u Biblioteci grada Beograda, urednik izdanja Nenad Šaponja istakao je značaj ovog dela i njegovu ulogu u razumevanju Ugrinova kao pisca i čoveka.
Ugrinov, koji je rođen 1926. godine, bio je savremenik velikih imena poput Borislava Pekića i Dobrice Ćosića. Njegov romaneskni opus je značajan, a Šaponja smatra da ga tek treba u potpunosti razumeti i iščitati. Treći tom dnevnika objavljen je na stotu godišnjicu Ugrinovog rođenja, a u njemu se može uočiti pisac koji je postao zreo i ostvaren. Šaponja napominje da se kroz Ugrinov dnevnik može dobiti jedinstven uvid u društvo i zemlju od 1946. do 2006. godine.
U dnevniku se mogu pronaći zapisi koji oslikavaju Ugrinov put od studenta, preko skojevca, do umetnika. On dolazi u Beograd da studira ekonomiju, ali se vrlo brzo prebacuje na režiju i uključuje se u umetnički svet. Ugrinov je ostavio značajan trag kao reditelj, posebno sa predstavom „Čekajući Godoa“, kojom je otvoren Atelje 212 1956. godine. Pored toga, pisao je književnu kritiku i radio na radiju i televiziji, čime je dodatno obogatio kulturnu scenu.
Slađana Ilić, književna kritičarka, napomenula je da su Ugrinovi dnevnici prožeti unutrašnjom teskobom. On se, kako je istakla, suočava s činjenicom da se „suštinski ništa ne menja“ kroz decenije. Ugrinov razmišlja o svom životu, shvatajući da, iako je postigao mnogo na profesionalnom planu, postoje stvari koje su mu izmakle. Njegovi dnevnički zapisi su, pored ličnih refleksija, i kolaži izjava javnih ličnosti o aktuelnim događajima, što dodatno osvetljava promene u društvu i međuljudskim odnosima.
Urednik Šaponja ističe da je Ugrinov dnevnik svedočanstvo ne samo njegovog ličnog putovanja, već i šireg društvenog konteksta. Ugrinov je, prema Šaponjinim rečima, imao sposobnost da kroz svoj rad prenese složene emocije i misli, pružajući čitaocima jedinstveni uvid u svoj svet. Njegova umetnička ličnost je kompleksna, a njegov dnevnik omogućava čitaocima da bolje razumeju njegove stavove i osećanja tokom ključnih trenutaka u istoriji.
Priređivač izdanja, Pavle Popović, napomenuo je da su dnevnici Ugrinova dugo stajali u fioci, a njegov otac je imao želju da roman „Zauvek“ izađe sa vremenskim odmakom. Sada su tri toma dnevnika konačno dostupna javnosti, omogućavajući čitaocima da se upoznaju sa bogatstvom Ugrinovog stvaralaštva.
Ugrinovljeva životna priča je priča o umetniku koji se kroz svoje stvaralaštvo bori s unutrašnjim demonima, ali i sa vanjskim okolnostima koje oblikuju njegov svet. Njegovi dnevnici su ne samo lična svedočanstva, već i važan deo kulturne istorije Srbije. Kroz njih, čitaoci mogu steći uvid u promene koje su se dešavale unutar društva, kao i u Ugrinovljevu ličnu borbu i refleksiju o životu. U ovom kontekstu, „Nulta egzistencija“ se može posmatrati kao most između prošlosti i sadašnjosti, koji poziva na razmišljanje o identitetu, kulturi i umetnosti.
