Ako kupite novi automobil u Evropskoj uniji, uključujući Hrvatsku, velika je verovatnoća da će vas kamera stalno pratiti dok vozite. Ova kamera, koja je deo novog paketa bezbednosnih tehnologija, neće snimati vas ili vas kažnjavati, već će procenjivati vašu koncentraciju tokom vožnje. Ovaj sistem postao je obavezan za sva nova vozila prvi put registrovana na tržištu EU 7. jula.
Iako se ovakvi sistemi već koriste u mnogim novim automobilima, od 7. jula postaju centralni deo novih pravila u EU. Ove tehnologije, poznate kao sistemi za praćenje vozača (Driver Monitoring System), prate smer pogleda vozača, položaj glave i druge znakove umora ili nepažnje. Na primer, ako vozač previše gleda u svoj telefon ili na drugi predmet van puta, automobil će ga upozoriti zvučnim ili vizuelnim signalima da se vrati fokusirati na vožnju.
Tokom testiranja ovih sistema, uočeno je da su neki od njih kalibrisani tako da ne previše „nerviraju“ vozače, dok su drugi bili možda previše agresivni u svojim upozorenjima. Mnogi vozači su ovu tehnologiju doživeli kao oblik elektronskog nadzora, dok proizvođači i evropski regulatori naglašavaju da sistem ne snima vozača niti šalje njegove podatke van vozila. Analiza se odvija u realnom vremenu, a cilj je isključivo prepoznavanje trenutaka kada pažnja vozača opasno opada.
Mnogi premijum proizvođači, kao što su Mercedes, BMW i Volvo, već godinama koriste slične sisteme. Ova tehnologija, koja može prepoznati znakove umora ili pospanosti, više neće biti rezervisana samo za skuplje automobile, već će postati obavezna za sve nove automobile na tržištu EU, uključujući i vozila nižih klasa.
Osim kamera u kabini, nova pravila zahtevaju i napredne autonomne sisteme kočenja koji prepoznaju pešake i bicikliste. Ovi sistemi ispunjavaju strože zahteve za zaštitu pešaka, poboljšavaju vidljivost iz vozila i moraju ispunjavati nove standarde testiranja guma, uključujući performanse kada su delimično istrošene.
Većina proizvođača je postepeno uvodila ove tehnologije u svoje automobile, tako da kupci verovatno neće primetiti značajnu razliku prilikom kupovine novog vozila. Međutim, od sada nijedan novi model neće moći da bude homologovan za evropsko tržište ako ne ispunjava sve propisane bezbednosne zahteve.
Ovim potezom, Evropska unija nastavlja svoju strategiju postepenog uvođenja aktivnih sistema bezbednosti, koja je započela inteligentnim ograničavačem brzine (ISA), automatskim kočenjem i pomoći za održavanje trake.
Pitanje koje se postavlja jeste kako će vozači reagovati na ovu novu tehnologiju koja prati njihovu pažnju. Hoće li je prihvatiti kao korisnu pomoć u vožnji ili će je smatrati nepotrebnim narušavanjem privatnosti? Ove nedoumice će se verovatno pokazati u praksi, a kako tehnologija napreduje, elektronika će igrati sve važniju ulogu u novim automobilima.
Vozači će morati da se naviknu na ideju da ih njihov automobil ne samo prati, već i procenjuje njihovu koncentraciju. Za neke će to biti veliki korak napred u bezbednosti, dok će drugi možda smatrati da se time dodatno smanjuje njihova autonomija i kontrole tokom vožnje. Bez obzira na to, jasno je da će nova pravila oblikovati budućnost automobilske industrije u Evropi, a tehnologija bezbednosti će nastaviti da se razvija kako bi se poboljšala sigurnost na putevima.
