Feministička diplomatija, kako je istaknuto na panelu u Francuskom institutu u Beogradu, nije samo pitanje ideologije, već se fokusira na efikasnost spoljne politike, naglašavajući da veće prisustvo žena može doprineti uspešnijim pregovorima. Ova tema je privukla pažnju ambasadorki različitih zemalja, koje su podelile svoja iskustva i strategije za unapređenje ženskih prava u okviru međunarodnih odnosa.
Ambasadorka Francuske, Florans Ferari, objasnila je da se feministička diplomatija u njenoj zemlji percipira kao integralni deo spoljne politike, a ne kao odvojena tema. „Za nas to nije posebno poglavlje, već tema koja prožima celu spoljnu politiku, bez obzira na to da li se radi o bezbednosti, trgovini ili razvoju“, istakla je Ferari. Francusko Ministarstvo spoljnih poslova je 2019. godine usvojilo strategiju koja se odnosi na rodnu ravnopravnost, a planira se i program za period od 2025. do 2030. godine.
Ferari je dodatno ukazala na uvođenje sistema kvota u Francuskoj, što je rezultiralo znatnim povećanjem broja žena na vodećim pozicijama, uključujući ambasadorke. „Imamo više od 30 ambasadorki u ključnim gradovima širom sveta, što znatno doprinosi našem kredibilitetu“, naglasila je.
Ambasadorka Švajcarske, An Lugon-Mulen, istakla je da se njihova strategija za ženska prava obnavlja svake četiri godine i ukazala na fenomen „sindroma varalice“, koji se često javlja kod žena. „Mlade žene često sumnjaju u svoje sposobnosti i strahuju da će biti otkrivene kao ‘prevarantkinje’. Moraju biti svesne da nisu manje kompetentne zbog svog uzrasta ili manjka iskustva“, rekla je ona.
U svom diplomatskom radu u Africi, Mulen je doživela razne situacije koje su je naučile mnogo o izazovima sa kojima se žene suočavaju. „Imala sam priliku da razgovaram sa ženama koje su pretrpele mnoge muke i probleme“, dodala je.
Govoreći o situaciji u Srbiji, ambasadorka je primetila da postoji mnogo visokoobrazovanih žena koje već zauzimaju rukovodeće pozicije. „U Švajcarskoj, tokom vremena Jugoslavije, nismo bili na istom nivou kao vi u pogledu ženskih prava“, priznala je. Takođe je napomenula da je Švajcarska tek 2018. godine počela da koristi termin „ambasadorka“ umesto da ga povezuje sa suprugom ambasadora.
Takođe, ambasadorke su se osvrnule na manju vidljivost žena u međunarodnim pregovorima i različite kriterijume napredovanja za muškarce i žene. One su istakle snagu, hrabrost i energiju srpskih žena, naglašavajući spremnost da rade sa organizacijama civilnog društva na pitanjima ženskih prava i borbi protiv nasilja nad ženama.
Panel je organizovan u okviru izložbe fotografija pod nazivom „Unbounded voices (Nesputani glasovi) – žene Balkana, snaga i nasleđe“, koja je otvorena u Francuskom institutu u Beogradu. Izložba prikazuje seriju fotografija, audio zapisa i priča koje osvetljavaju živote žena širom Balkana, od Beograda do Sarajeva, Tirane i Banja Luke.
Projekat, koji su realizovali novinari i fotografi AFP-a, prikazuje devet žena u njihovim autentičnim poslovnim okruženjima. Cilj izložbe je pokretanje društvene debate i suočavanje pojednostavljenih stereotipa sa realnošću života balkanskih žena koje se bore za svoj prostor i prava. Izložba će trajati do 6. juna, a organizatori se nadaju da će doprineti boljem razumevanju i vidljivosti žena u društvu.
