Međunarodna agencija za energetiku (IEA) objavila je izveštaj prema kojem će globalna potražnja za naftom u 2026. godini prvi put od 2020. godine opasti, a to će smanjenje iznositi oko milion barela dnevno. Ovaj pad potražnje povezan je sa rastom cena nafte i poremećajima u snabdevanju. U Sjedinjenim Američkim Državama, međutim, potrošnja benzina u drugom kvartalu 2026. godine zabeležila je porast.
Izveštaj ukazuje na to da je kriza dodatno pogoršana sukobom između Sjedinjenih Američkih Država i Irana. Ovaj rat je uzrokovao blokadu brodova koji prevoze sirovu naftu u Persijskom zalivu, koji su više od tri meseca bili onemogućeni da bezbedno prođu kroz Ormuski moreuz, ključnu trasu za isporuku nafte i gasa. Džim Burkhard, potpredsednik i šef istraživanja sirove nafte u S&P Global Energy, naglašava da je budućnost Ormuskog moreuza danas neizvesnija nego ranije, s obzirom na to da Iran nastavlja da pokušava da kontroliše ovu strateški važnu oblast.
Globalna potražnja za naftom u maju ove godine iznosila je prosečno 97,9 miliona barela dnevno, što predstavlja pad od 5,3 miliona barela u odnosu na isti mesec prethodne godine. Najveći pad potrošnje zabeležen je u Aziji, a posebno u Kini, gde je potrošnja opala za 1,5 miliona barela dnevno, ili devet procenata. Burkhard ukazuje na to da je Peking značajno smanjio kupovinu nafte na svetskom tržištu zbog rasta cena u proleće, dok je Danijel Sternof iz Centra za globalnu energetsku politiku Univerziteta Kolumbija dodao da je Kina privremeno obustavila popunjavanje svojih strateških rezervi.
Nakon kratkog primirja, neki brodovi su mogli da napuste Ormuski moreuz u junu, što je povećalo ponudu na tržištu i dovelo do smanjenja cena nafte. Ipak, cene benzina, dizela i drugih derivata ostale su visoke zbog oštećenja rafinerija u Rusiji i na Bliskom istoku.
Za razliku od većine drugih zemalja, američki vozači nisu značajno smanjili svoju potrošnju. U maju, prosečna cena galona običnog benzina u SAD-u prešla je 4,50 dolara, što je više od 50 procenata u odnosu na cenu pre rata. Unatoč tome, potrošnja benzina u drugom kvartalu je porasla. Sternof objašnjava da je jedan od razloga za to to što domaćinstva u SAD-u već godinama troše manji deo svojih prihoda na gorivo, kao i povratak mnogih zaposlenih u kancelarije nakon rada na daljinu.
Iako je cena goriva veoma osetljiva tema koja privlači pažnju javnosti, Sternof napominje da, ukoliko ste u višim prihodnim kategorijama, možda se žalite na visoke cene, ali zapravo ne smanjujete potrošnju goriva usled povećanja cena.
Ova situacija ukazuje na složenost globalnog tržišta nafte i kako geopolitički faktori, kao što su sukobi i promene u potražnji, mogu uticati na cene i snabdevanje. Dok se na globalnom nivou suočavamo sa padom potražnje, Sjedinjene Američke Države ostaju specifičan slučaj gde potrošnja nije drastično opala, što može uticati na buduće trendove i odluke u energetskoj politici.
U svetlu ovih dešavanja, važno je pratiti kako će se situacija razvijati, posebno u svetlu globalnih ekonomskih pritisaka i promene u potrošačkim navikama. Očekuje se da će se i dalje nastaviti debate o održivosti energetskih resursa i uticaju koji će trenutni sukobi imati na globalno snabdevanje naftom u budućnosti.
