Jedna od najznačajnijih štetočina krompira, kao i drugih biljnih vrsta iz familije Solanaceae, kao što su plavi patlidžan i paradajz, jeste krompirova zlatica. Ova štetočina potiče iz Severne Amerike, a na području Balkana se pojavila nakon Drugog svetskog rata. U današnje vreme, gotovo je nemoguće gajiti krompir bez adekvatnog suzbijanja ove štetočine, što značajno povećava troškove proizvodnje i utiče na prinos.
Na teritoriji naše zemlje, usevi krompira se nalaze u različitim fazama razvoja, zavisno od vremena setve i sortimenta. Biljke koje su zasađene ranije, namenjene letnjoj proizvodnji, obično su u fazi intenzivnog rasta, dok se usevi namenjeni jesenjoj proizvodnji nalaze u fazi nicanja. Vizuelnim pregledom parcela registrovano je prisustvo odraslih jedinki i položenih jaja krompirove zlatice, što može ukazivati na potencijalne probleme sa ovom štetočinom.
Odrasli insekti krompirove zlatice prepoznatljivi su po svom žuto-narandžastom telu koje meri oko jedan centimetar i ima deset uzdužnih crnih pruga. Ova štetočina prezimljava u zemljištu, obično na dubini od 10 do 30 centimetara, gde se gaji krompir prethodnih godina. Kako proleće napreduje i temperatura zemljišta pređe 12 stepeni, imago izlazi na površinu i odmah počinje da se hrani novim listovima.
Nakon parenja, ženka polaže jaja u grupama na naličju lista krompira. Jaja su žute boje i veličine su oko jednog milimetra. U periodu od pet do 15 dana, iz jaja se izlegu crvenkasto-braon larve koje postaju narandžaste sa tamnosmeđim mrljama. Ove larve su najaktivnije i najproždrljivije, što ih čini najopasnijim oblikom štetočine, jer se hrane listovima krompira i mogu potpuno uništiti lisnu masu, što direktno utiče na prinos krtola.
U agroekološkim uslovima naše zemlje, krompirova zlatica ima dve generacije godišnje. Druga generacija se najčešće javlja tokom leta, a imago te generacije odlazi u zemljište na prezimljavanje krajem avgusta. Zbog svoje otpornosti na određene hemijske preparate, potrebne su različite agrotehničke, biološke i hemijske mere kako bi se ova štetočina efikasno suzbijala.
Jedna od ključnih agrotehničkih mera je poštovanje plodoreda. Ako se krompir godinama gaji na istoj parceli, veća je verovatnoća da će se zlatica javljati svake godine. Preporučuje se da se nakon krompira sade ozima strna žita, kukuruz ili mahunarke. Beli i crni luk takođe su dobri predusevi, jer deluju repelentno na krompirovu zlaticu.
Mehaničko uklanjanje odraslih insekata ili jaja sa naličja lista je moguće na manjim parcelama ili u baštama. Na većim površinama koriste se specijalne mašine koje funkcionišu na principu usisavanja. Kada su u pitanju hemijske mere, za suzbijanje ove štetočine koriste se insekticidi na bazi aktivnih materija kao što su acetamiprid, metaflumizon i hlorantraniprol. Primena hemijskih sredstava preporučuje se kada se uoči prisustvo 20 larvi po biljci ili 20% oštećenja na lisnoj masi.
Poljoprivrednicima se preporučuje redovan obilazak i pregled useva kako bi se na vreme reagovalo i primenile odgovarajuće mere suzbijanja. Pravovremeno preduzimanje akcija može značajno smanjiti štetu koju krompirova zlatica može prouzrokovati, a time i očuvati prinos i kvalitet krompira.
U svetlu svih ovih informacija, jasno je da je borba protiv krompirove zlatice kompleksan proces koji zahteva pažljivo planiranje i primenu raznovrsnih pristupa. Samo kroz kombinaciju agrotehničkih mera, bioloških kontrola i pažljive upotrebe hemijskih preparata može se osigurati uspešna proizvodnja krompira i drugih biljnih vrsta koje su ugrožene ovom štetočinom.
