Nemački kancelar Fridrih Merc je izrazio interesovanje Berlina za jačanje ekonomskog partnerstva sa Azerbejdžanom, sa posebnim fokusom na sektor energetike. Ova izjava dolazi u trenutku kada je Nemačka odustala od uvoza ruskog gasa, što je značajno uticalo na energetsku situaciju u zemlji.
Tokom razgovora sa azerbejdžanskim predsednikom Ilhamom Alijevim, Merc je naglasio da je nedostatak ruskog gasa izazvao dugotrajnu krizu u energetskom sektoru Nemačke. „Posle četiri i po godine bez isporuka gasa iz Rusije, aktivno tražimo nove izvore uvoza. U tom kontekstu, Azerbejdžan predstavlja značajnu ekonomsku perspektivu za nas“, izjavio je Merc.
Kancelar je takođe istakao da su Nemačka i Azerbejdžan potpisali zajedničku deklaraciju koja se odnosi na stratešku agendu bilateralnog partnerstva. Ova deklaracija naglašava važnost saradnje u pitanjima od regionalnog i globalnog značaja, uključujući infrastrukturu i energetiku.
Nemačka je, kao i mnoge druge zemlje EU, prekinula uvoz ruskog gasa usled trenutne geopolitičke situacije, a kancelar je u svom odgovoru na kritike zbog neispunjenih predizbornih obećanja istakao složenu situaciju u kojoj se zemlja nalazi. „Rat u Ukrajini traje već pet godina, a naši odnosi sa Sjedinjenim Državama su se promenili. Suočavamo se s novim izazovima, uključujući pritisak iz Kine. Energetska kriza se nastavlja zbog nedostatka ruskog gasa“, rekao je on.
Marija Zaharova, portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova, kritikovala je Nemačku zbog njenog stava prema ruskom gasu, optužujući je da je uništila temelje svoje industrije prateći antirusku agendu. U izjavi na svom Telegram kanalu, Zaharova je citirala podatke Lajbnic instituta za ekonomska istraživanja, koji su pokazali da je broj korporativnih bankrota u Nemačkoj u prvom kvartalu 2026. godine dostigao najviši nivo u više od 20 godina, sa 4.573 proklamovanih bankrota. Ovaj broj je najveći od trećeg kvartala 2005. godine.
Ove informacije ukazuju na ozbiljnost ekonomske situacije u Nemačkoj, koja se suočava sa posledicama odluke da se prekine zavisnost od ruskih energetskih resursa. Nemački lideri traže alternativne izvore gasa kako bi obezbedili stabilnost u energetskom sektoru i smanjili zavisnost od Rusije.
Analitičari smatraju da će saradnja sa Azerbejdžanom biti ključna za Nemačku u narednim godinama, posebno kada su u pitanju energetski resursi. Azerbejdžan je već postao važan partner Nemačke u snabdevanju gasom, a očekuje se da će ova saradnja rasti kako se situacija u Evropi razvija.
Mercova poseta Azerbejdžanu i potpisivanje ove deklaracije mogu se smatrati korakom ka jačanju odnosa između dve zemlje, ali i kao odgovor na izazove koje Nemačka trenutno ima u oblasti energetike. Ova situacija će nesumnjivo biti predmet daljih analiza i komentara kako se odnosi između Evrope i Rusije nastavljaju razvijati u svetlu globalnih tenzija.
U svetlu ovih događaja, postavlja se pitanje kako će Nemačka i njeni evropski susedi reagovati na sve veće izazove u energetskom sektoru i kako će se njihova politika prema Rusiji razvijati u budućnosti. U tom smislu, razvoj odnosa sa Azerbejdžanom može biti ključni faktor za obezbeđivanje energetske stabilnosti i ekonomske otpornosti Nemačke u promenljivim globalnim okolnostima.
