Godina 2026. biće jedna od najtoplijih godina otkako Republički hidrometeorološki zavod Srbije (RHMZ) beleži merenja, izjavio je Goran Mihajlović, pomoćnik direktora RHMZ-a. Prema njegovim rečima, od sredine jula očekuju se temperature između 28 i 32 stepena. U tom periodu najavljen je još jedan toplotni talas, ali neće biti toliko intenzivan kao prethodni.
Mihajlović je naglasio da je teško davati precizne vremenske prognoze, ali da prva polovina jula ostaje u granicama normalnih vrednosti. „Osveženje na početku meseca i padavine su, pre svega, dobro došle poljoprivredi. Iako nisu ravnomerno raspoređene, zabeležene su u većini mesta. Temperatura u prvih deset dana jula je u granicama višegodišnjih vrednosti, dok druga polovina meseca donosi toplije vreme i toplotni talas“, rekao je on.
Kako je Mihajlović istakao, 2026. godina će biti među prvih deset najtoplijih leta ili godina od kada RHMZ vrši merenja. „Ukoliko se nastavi ovakav trend globalnog zagrevanja, Srbija će se suočiti s toplim letima, s maksimalnim temperaturama koje mogu premašiti 40 stepeni“, dodao je. Prema njegovim rečima, iako projekcije padavina ne ukazuju na značajno smanjenje godišnje ili mesečne količine, raspored padavina će biti nepovoljniji. U praksi, to znači da može doći do situacija kada se velika količina kiše zabeleži u kratkom periodu, dok ostatak meseca može biti suvo.
Mihajlović naglašava potrebu za prilagođavanjem na promene u klimatskim uslovima, kako na nivou pojedinca, tako i na nivou države. „Pre dve godine je donet Akcioni plan prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove koji obuhvata niz mera vezanih za poljoprivredu i privredu. Takođe, klimatske promene su inkorporirane u različite strategije i politike koje država razvija“, istakao je on.
Dobra informisanost je ključna za prilagođavanje, a RHMZ je razvijen sistem upozorenja koji obezbeđuje tačne i pravovremene podatke, što je od suštinskog značaja za zaštitu stanovništva. U junu su u Srbiji zabeležene temperature iznad 40 stepeni, a rekord svih vremena, prema podacima RHMZ-a, iznosi 44,9 stepeni, izmeren 24. jula 2007. godine u Smederevskoj Palanci.
Mihajlović je takođe istakao da visoke temperature, koje se kreću između 38 i 41 stepeni, znatno utiču na svakodnevni život građana, a toplotni talas se u meteorologiji definiše kao opasna pojava. Ove godine, toplotni talas bio je intenzivniji na zapadu Evrope nego na Balkanskom poluostrvu, ali je glavni uzrok čestih toplotnih talasa promena klimatskih uslova.
Uzimajući u obzir sve navedene faktore, stručnjaci iz RHMZ-a naglašavaju važnost proaktivnog pristupa u suočavanju sa klimatskim promenama. Potrebno je razvijati strategije koje će pomoći u ublažavanju efekata ekstremnih vremenskih uslova, posebno u poljoprivredi i drugim sektorima koji su direktno pogođeni klimatskim promenama. U tom kontekstu, rad na edukaciji građana i institucija o klimatskim promenama i njihovim posledicama igra ključnu ulogu u izgradnji otpornosti društva na ove izazove.
U svetlu ovih informacija, važno je da svi budemo svesni promena koje se dešavaju oko nas i da se prilagodimo novim klimatskim realnostima. Samo zajedničkim naporima možemo doprineti očuvanju životne sredine i obezbediti bolju budućnost za sve.
