Nebojša Milovanović, poznati glumac, podelio je svoja iskustva o radu na predstavi „Bašta sljezove boje“, koja je, kako je rekao, predstavljala pravi ispit zrelosti za njega kao umetnika. On ističe da je predstava emotivno snažna i da je uspela da mu vrati veru u ljude. Kroz rad na ovoj predstavi, Milovanović je dobio priliku da duboko razume veličinu Branka Ćopića, velikog srpskog književnika.
Ćopić, čije su dela ostala relevantna i danas, pišući o svetu iz svog vremena, uspeo je da prenese suštinske osećaje i uspomene na detinjstvo, koje su mnogi ljudi zaboravili. Milovanović objašnjava da Ćopićeva proza i poezija govore o idealima koje su ljudi imali u svom najranijem uzrastu, ali koje su izgubili tokom vremena. Glumac se ne može oteti uticaju ovih reči, pa se često pita šta bi Ćopić danas rekao o svetu u kojem živimo.
Tokom izvođenja „Bašte sljezove boje“, Milovanović se često povezuje sa likovima iz Ćopićevog života, kao što su Meša Selimović, Ivo Andrić i Miroslav Krleža. U predstavi, on ne igra samo Ćopića već i druge likove, tumačeći ih na svoj način, kroz prizmu sećanja i improvizacije. Ovo mu omogućava da sazna više o ličnostima koje su oblikovale Ćopićev svet.
Milovanović smatra da je rad na ovoj predstavi za njega bio jedinstveno iskustvo, koje ga je podstaklo da se suoči sa sopstvenim glumačkim sposobnostima. Iako je do sada igrao u manjim formama, „Bašta sljezove boje“ ga je primorala da se suoči sa izazovima koje velika uloga nosi. Predstava nije samo monodrama, već obuhvata različite likove i njihove priče, što dodatno komplikuje i obogaćuje njegovu igru.
Režija Egona Savina, kako Milovanović ističe, donosi poseban smisao i dubinu tekstu, čineći predstavu pravim izazovom za svakog glumca. Milovanović se trudi da uveri publiku da se kroz njegovu interpretaciju osećaju emocije i sećanja koja su mu važna, a koja se prenose kroz Ćopićeve reči.
„Bašta sljezove boje“ je predstava koja, prema rečima Milovanovića, zahteva posebnu koncentraciju i tišinu od publike. Dugačke rečenice i digresije Ćopićevog pisanja zahtevaju pažnju, ali nagrađuju gledaoce dubljim razumevanjem i emotivnim iskustvom. Milovanović primećuje da, kada publika uspe da se usredsredi, doživljava predstavu na različite načine, što dodatno obogaćuje sam događaj.
Kao glumac, Milovanović je bio suočen sa izazovima pravilnog izgovora dijalekta i jezika kojim je Ćopić pisao. Tokom priprema, puno je radio na tome da izbegne prebacivanje na svoj lokalni dijalekat, a uspeo je da zadrži autentičnost Ćopićevog stila. Njegova sposobnost da prenese muziku reči i ritam koje Ćopić koristi bila je ključna za uspeh u predstavi.
Milovanović je uverio da je njegova interpretacija Ćopićeve pesme „Mala moja iz Bosanske Krupe“ naišla na pozitivan odziv publike, koja je prepoznala emociju i strast u njegovom izvođenju. On smatra da je Ćopić kroz svoja dela govorio o ljudima koji su, uprkos svojim slabostima, ostavili snažan utisak na svet oko sebe.
Kroz rad na „Bašti sljezove boje“, Milovanović je stekao nova saznanja o Ćopiću kao piscu i čoveku, shvativši koliko je njegov dar bio tragičan u kontekstu vremena u kojem je živeo. Ćopić je, kao partizan, doživeo strahote rata, ali je nakon njega postao razočaran, što je uticalo na njegov rad i sudbinu.
Milovanović smatra da predstava pomaže u ponovnom uspostavljanju veze sa Ćopićem, podsećajući ljude na važnost njegovog dela. On se nada da će ljudi nastaviti da posećuju predstavu i da će, kroz Ćopićeve reči, pronaći inspiraciju i veru u ljude. U svetu koji se brzo menja, Milovanović naglašava značaj očuvanja dobrih vrednosti i sećanja na ljude koji su ostavili trag u našim životima.
