Muzej u Roterdamu, poznat kao Muzej Bojmans van Beuningen, nedavno je odao počast jednoj od najneobičnijih i najuticajnijih ličnosti holandske umetničke scene, Vim T. Shipersu, tako što je po podu jedne galerijske sale razmazao oko 360 kilograma kikiriki putera. Ova nezaboravna instalacija, nazvana „Pindakasvlur“ ili „Pod od kikiriki putera“, predstavlja rekonstrukciju dela koje je Shipers osmislio 1962. godine i prvi put izložio 1969. godine.
Instalacija je postavljena prema detaljnim uputstvima koja je umetnik ostavio pre svoje smrti prošlog meseca, kada je imao 83 godine. U tim uputstvima se navodi da kustosi treba da nanesu 15,6 kilograma glatkog kikiriki putera na svaki kvadratni metar poda i da ga razmažu što ravnomernije i monotonije. Ova umetnička instalacija ima stroga pravila: na delu se ne sme stajati, ležati, niti mu se prilaziti „sa bilo kakvom edukativnom svrhom“.
Sandra Kisters, vršiteljka dužnosti direktorke muzeja, istakla je da ova instalacija izaziva pitanja poput: „Da li je ovo umetnost?“ ili „Da li je meni dozvoljeno da mi se ovo dopada?“, što čini ovo delo posebnim. Umetnost Shipersa nije bila ograničena na klasične forme, već je njegov smisao za humor i apsurd ostavio trag daleko izvan uobičajenih granica umetničkog sveta.
Rođen kao Vilem Teodor Shipers u Groningenu, on je bio jedinstvena pojava u holandskom kulturnom životu. Njegov smisao za humor i kreativnost bili su očigledni već u ranim šezdesetim godinama kada je bio suosnivač umetničkog kolektiva A-dinamična grupa. Ovaj kolektiv se bunio protiv komercijalizacije i dosade u umetnosti, a među njihovim performansima bili su i neobični akti poput brijanja kaktusa ili ispunjavanja galerija staklom i solju.
Hrana je bila jedno od Shipersovih omiljenih umetničkih sredstava. Pored kikiriki putera, koristio je i konzervirane rezance za presvlačenje stolica, kao i grašak za prekrivanje stolova. Njegova umetnost nije bila samo o vizuelnom doživljaju, već je uključivala i ukus i miris, što je dodatno obogaćivalo iskustvo posetilaca.
Krajem šezdesetih godina, Shipers se okrenuo televiziji. Njegova muzička emisija „Huepla“ ukinuta je kada je u programu prvi put uživo prikazana potpuno naga žena. Takođe, osmislio je kultni komični lik Sjefa van Okela, belgijskog prodavca pomfrita, kojeg je tumačio komičar Dolf Brouvers. Shipers je poznat i kao glas Ernija, Kermita Žapca i grofa Fon Grofa u holandskoj verziji emisije „Ulica Sezam“.
Kisters je uporedila Shipersov uticaj sa grupom „Monti Pajton“, naglašavajući njegovu veru da su život i umetnost istovremeno potpuno ozbiljni i potpuno neozbiljni. Shipers je nastavio da stvara konceptualnu umetnost sve do svoje smrti, a njegov rad „Het Is Me Wat“ iz 1999. godine, u kojem je veliki kamen leteo iznad postamenta uz pomoć elektromagneta, predstavljao je izazov zakonima gravitacije.
U Medija parku u Hilversumu i dalje se može videti njegova skulptura visoka četiri metra, koja prikazuje gomilu izmeta, pod nazivom „Stationnement Gênant“. Shipersovo delo „Pod od kikiriki putera“ postavljano je više puta u holandskim muzejima, a tokom jedne izložbe u Centralnom muzeju u Utrehtu 1997. godine, grupa školaraca ga je vandalizovala posuvši ga čokoladnim mrvicama, što je zapravo rekreiralo popularnu holandsku užinu za decu.
Instalacija će biti izložena do 6. septembra, a muzejski restoran će nuditi sendvič sa kikiriki puterom, uz mogućnost dodatka sira i ljutog sambal sosa. Takođe, posetioci će moći da kupe glatki kikiriki puter u muzejskoj prodavnici kako bi mogli da kreiraju sopstvenu umetnost kod kuće. Shipers je ostavio značajan trag u svetu umetnosti, a njegov jedinstveni pristup i dalje inspiriše nove generacije umetnika.
