Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je da insistiranje izvestioca Evropskog parlamenta (EP) za Srbiju Tonina Picule na kažnjavanju Srbije nema veze sa reformama na putu ka Evropskoj uniji, već je rezultat politike koju vodi predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a koja je prosrpska.
Brnabić je na društvenoj mreži X komentarisala Piculinu objavu u kojoj je on naveo da napredak Srbije prema članstvu u EU ne može biti zasnovan na „praznim deklaracijama“, već isključivo na održivim rezultatima. Ona je istakla da je „nazadovanje Srbije, u slučaju Tonina Picule, direktno proporcionalno snazi i upornosti kojom Aleksandar Vučić brani i zastupa interese Srbije“. Prema njenim rečima, što više Vučić vodi prosrpsku politiku, to će Picula više insistirati na kažnjavanju Srbije.
Brnabić je dodala da bi, ukoliko bi Picula uspeo da na vlast dovede „blokadere poslušnike“, Srbija uopšte ne bi morala da sprovodi reforme. Umesto toga, kako je navela, Srbija bi se kretala ka EU „kao Hrvatska ka Tompsonu“, što implicira da bi se fokusirala na nešto drugo, umesto na suštinske reforme potrebne za pristupanje EU.
Ova izjava dolazi nakon što je Picula, u svom obraćanju na mreži X, izrazio protivljenje otvaranju Klastera 3 u pregovorima sa Srbijom. On je naglasio da ovogodišnji izveštaj pokazuje ozbiljno usporavanje reformi, a da je u oblastima vladavine prava i demokratskih standarda evidentno nazadovanje.
Brnabić se osvrnula i na preporuke Evropske komisije, koja je, kako je istakla, preporučila otvaranje Klastera 3 u pregovorima sa Srbijom. „Evropska komisija je prepoznala potrebu za napretkom i podržava otvaranje klastera, dok neki drugi pokušavaju da sabotiraju taj proces“, rekla je Brnabić.
Komesarka Evropske unije Marta Kos je tokom rasprave u EP o izveštaju o Srbiji takođe istakla važnost otvaranja Klastera 3, naglašavajući da je to ključno za dalji napredak Srbije ka EU. Ona je podsetila da je EU posvećena procesu proširenja i da reforme u Srbiji moraju biti prioritet.
Brnabić je ukazala na kontradikciju između onoga što traže neki evropski zvaničnici i stvarnosti u kojoj se Srbija nalazi. „Srbija ne može napredovati ako se suočava sa stalnim pritiscima i preprekama koje dolaze iz različitih pravaca“, rekla je ona.
Ovaj sukob između Brnabić i Picule osvetljava širu sliku o trenutnim odnosima Srbije i EU, kao i unutrašnjim političkim previranjima u zemlji. Dok vlast ističe napore za približavanje EU, opozicija i pojedini evropski zvaničnici ukazuju na nedostatak reformi i nazadovanja u ključnim oblastima.
Brnabić je ponovila stav o potrebi za stabilnošću i kontinuitetom u vođenju državne politike, naglašavajući da je važno da Srbija ostane na putu evropskih integracija bez obzira na unutrašnje i spoljne pritiske.
S obzirom na situaciju, jasno je da će odnosi između Srbije i EU biti i dalje podložni preispitivanjima i nesuglasicama, dok se i dalje očekuje konkretan napredak u reformama koje su neophodne za članstvo. Brnabić je pozvala na zajednički rad i dijalog, kako bi se postigao zajednički cilj – članstvo Srbije u Evropskoj uniji.
U narednim mesecima, biće ključno pratiti kako će se situacija razvijati, posebno u svetlu predstojećih pregovora i mogućih novih inicijativa koje bi mogle uticati na dinamiku odnosa Srbije i EU.
