Poreska uprava Srbije nedavno je donela rešenja koja se odnose na obavezu plaćanja poreza na prihod od pružanja ugostiteljskih usluga za 2026. godinu. Ovo se posebno odnosi na vlasnike smeštaja koji izdaju stanove na dan. Prema Zakonu o poreskom postupku, rešenje se smatra uručenim nakon 15 dana od dana kada je predato pošti. Obveznici koji započnu ili prestanu sa pružanjem usluga smeštaja tokom godine, kao i oni koji imaju promene koje utiču na visinu poreske obaveze, obavezni su da u roku od 15 dana podnesu poresku prijavu na obrascu PPDG-4R nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave.
Izdavanje stanova na dan više ne predstavlja automatski izvor prihoda kao što je to bio slučaj pre nekoliko godina. U Beogradu, tržište „stan na dan“ ostaje aktivno, zahvaljujući turizmu, poslovnim putovanjima i raznim događajima, ali se konkurencija u ovom sektoru značajno povećala. Dobro vođen stan na dan može doneti između 10% i 30% veću zaradu u poređenju sa klasičnom kirijom, ali uz veći nivo angažovanja i rizik od praznih termina. Procene za Beograd sugerišu da prinos od kratkoročnog najma iznosi oko 7% do 12% godišnje, naspram 4% do 6% za dugoročni najam.
Period između 2016. i 2020. godine predstavljao je najveći „bum“ izdavanja stanova na dan u Beogradu. Tokom ovog vremena, platforme kao što su Airbnb i Booking doživele su brzi rast, a turizam je bio u ekspanziji. U to vreme nije bilo velike konkurencije, a cene nekretnina su bile niže, što je omogućilo bolji odnos uloženog novca prema zaradi.
Pandemija 2020. godine dovela je do značajnog pada u kratkoročnom izdavanju stanova. Međutim, tržište se oporavilo od 2022. do 2024. godine, delom zahvaljujući dolasku stranih turista, posebno iz Rusije i Ukrajine. Ipak, u isto vreme došlo je do porasta broja novih apartmana dostupnih za izdavanje. Iako je potražnja ostala dobra, konkurencija je postala mnogo jača, što je rezultiralo time da kvalitet, lokacija i ocene postaju ključni faktori u privlačenju gostiju.
Dušan Uzelac, stručnjak za nekretnine, objašnjava da je „stan na dan“ zapravo mini biznis, a ne klasična investicija u nekretnine. Ovaj model iznajmljivanja zahteva aktivno angažovanje, uključujući organizaciju čišćenja, doček gostiju i logistiku vezanu za smene zakupaca. Iako ne zahteva puno radnog vremena, svakako nije potpuno pasivan oblik prihoda.
Uzelac naglašava da je upravljanje „stanom na dan“ mini biznis koji uključuje različite aspekte kao što su čišćenje, doček i ispraćaj gostiju. To je često u „sivoj zoni“ jer još uvek nije regulisano zakonom, što otežava dobijanje tačnih informacija o obimu zarade. Ipak, Uzelac ističe da je ovaj model isplativiji od dugoročnog iznajmljivanja.
Kada su u pitanju cene, tržište „stanova na dan“ je podložno sezonalnosti i događajima u gradu. Uzelac objašnjava da tokom velikih manifestacija u gradu dolazi do povećanog broja posetilaca, što povećava potražnju i cenu smeštaja. Lokacija je ključna, jer turisti obično ne žele da borave na perifernim delovima grada.
Na pitanje da li je izdavanje „stanova na dan“ i dalje isplativo u Beogradu, Uzelac zaključuje da jeste, ali naglašava da to ne predstavlja pasivnu investiciju. Izdavaoci moraju aktivno učestvovati u promociji stanova, odgovaranju na upite i održavanju komunikacije sa gostima. Postoje agencije koje nude usluge upravljanja, ali to dolazi sa dodatnim troškovima. U svakom slučaju, bolje je iznajmiti stan nego da on stoji prazan, zaključuje Uzelac.
