Nekoliko klikova na privlačnom sajtu za upoznavanje, koji obećava strast bez obaveza i vrelu zabavu, dovelo je mnoge usamljene i radoznale korisnike u zamku visokoorganizovanih sajber-prevara. Umesto stvarnih partnera, korisnici se suočavaju sa lažnim profilima, a kada shvate da od obećanih usluga nema ništa, pokušaji da se povuku iz začaranog kruga stalnog obnavljanja pretplate već su uzeli danak.
Nakon neuspešnih pokušaja da se isključe sa sajta, žrtve često upadaju u još opasniju situaciju. Počinju da primaju ucenjivačke mejlove od navodnih advokata, uz fakture koje su uvećane za troškove opomene i advokatske takse, koje se kreću od 50 do 300 evra. Ova prevara je posebno prisutna u Srbiji, i to je samo deo šireg problema koji već godinama pogađa građane Evropske unije. Iza ovih prevara stoji organizovana mreža fantomskih i paravan-firmi registrovanih u EU, koje profitiraju na račun lakovernih klijenata i njihovog straha od otkrivanja njihovih internet aktivnosti.
Udruženje potrošača „Efektiva“ upozorava na ovu prevaru, nakon što su im se obratili građani koji su se našli u zamci privlačne reklame. Jovan Ristić, pravnik u ovoj organizaciji, ističe da su žrtve pretežno mlađi muškarci, koji se često stidljivo obraćaju za pomoć. U jednom slučaju, otac jednog oštećenog mladića se javio udruženju jer je bio zabrinut zbog pretnji advokatske kancelarije.
Prevaranti zloupotrebljavaju ime jedne advokatske kancelarije iz Nemačke, predstavljajući se kao strani advokati, dok se pisma šalju na srpskom jeziku koristeći alate veštačke inteligencije za prevođenje. Ristić savetuje da ljudi ne nasedaju na ove prevara i da ne plaćaju ništa, kao i da prekinu svaku komunikaciju sa prevarantima. Ukoliko su već dali podatke o karticama, treba da ih blokiraju.
Jedan primer iz prakse uključuje mladića koji je bio uplašen kada je primio preteće pismo, a zatim je prevarantima dao sve podatke sa svoje kartice, što je rezultiralo neovlašćenim skidanjem novca. Ispostavilo se da je bio uveren da se radi o legitimnom postupku prinudne naplate.
Jovan Ristić naglašava da biti usamljen nije greh, ali savetuje da umesto upadanja u zamke prevarantskih sajtova, korisnici treba da izlaze i upoznaju ljude uživo. Mnogi shvate da su se navukli na reklame i da na tim sajtovima neće pronaći stvarne partnere, već samo lažne profile. Kada otkažu članstvo ili prestanu da plaćaju, javlja se „advokat“ koji traži da se isplati dug.
U Evropi su hiljade žrtava ovih prevara. Evropski potrošački centri već godinama upozoravaju na ovu vrstu prevara, koja se na Zapadu klasifikuje kao „prevare sa naplatom dugova od sajtova za upoznavanje“. Prevaranti koriste taktike zastrašivanja kako bi prinudili korisnike da ostanu vezani za sajtove, a pretnje se često zasnivaju na stidu korisnika koji ne žele da njihova aktivnost bude otkrivena.
Direktor danskog udruženja potrošača, Lars Arent, ističe da sajtovi namerno koriste taktike zastrašivanja. Korisnici bivaju uvučeni u dugotrajno članstvo, a zatim se suočavaju sa pretnjama. Na žalost, mnogi se osećaju bespomoćno i ostavljeni, dok prevaranti zarađuju milione na račun njihovog stida.
S obzirom na sve navedeno, važno je da građani budu svesni opasnosti koje vrebaju na internetu i da se zaštite od prevara. Edukacija o ovom problemu je ključna kako bi se sprečilo da se još više ljudi nađe u ovoj situaciji.
