Milano – Privredni rast Srbije očekuje se da će ubrzati sa 2,9 odsto u 2026. na 3,5 odsto u 2027. godini, zahvaljujući jačanju domaće tražnje i povoljnijem spoljnom okruženju. Ove informacije nalaze se u nedavno objavljenom kvartalnom izveštaju Instituta Unikredit o zemljama centralne i istočne Evrope (CEE).
Prema izveštaju, privredni rast u većini članica regiona kretaće se između dva i tri odsto tokom 2026. godine. Ova prognoza se oslanja na povećanje domaće potrošnje, kao i na veće korišćenje sredstava iz fondova Evropske unije, što bi trebalo da doprinese stabilnosti i rastu ekonomije u zemljama ovog dela Evrope.
S obzirom na trenutne ekonomske trendove, Poljska se predviđa da će ostvariti rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od tri odsto u 2026. i 2027. godini, što je značajan indikator njene ekonomske otpornosti. U Bugarskoj se očekuje rast od 2,9 odsto u 2026. godini, dok će Mađarska doživeti sporiji oporavak, sa rastom od samo 1,3 odsto u ovoj godini i 2,5 odsto u narednoj.
Ovi podaci ukazuju na to da se zemlje u regionu suočavaju sa različitim izazovima, ali i prilikama koje mogu iskoristiti za unapređenje svojih ekonomskih performansi. Srbija, kao i ostale zemlje u regionu, može se osloniti na jačanje domaće tražnje kao ključni faktor za rast, dok je povoljno spoljno okruženje dodatni stimulans za privredni razvoj.
U okviru analize, ističe se i značaj ulaganja iz Evropskih fondova, koja su ključna za infrastrukturne projekte i razvoj socijalne infrastrukture. Ova sredstva će omogućiti bržu adaptaciju ekonomije na promene u globalnom okruženju i pomoći u smanjenju negativnih efekata globalnih kriza. Uloga Evropske unije u ovom kontekstu nije zanemarljiva, jer se očekuje da će dodatna sredstva i podrška iz EU pomoći zemljama Centralne i Istočne Evrope da se brže oporave od posledica krize izazvane pandemijom.
Kao deo šireg ekonomskog okvira, važan aspekt predstavljaju i demografski trendovi i obrazovni sistem. Srbija se suočava sa izazovima u pogledu starenja stanovništva i odliva mozgova, što može imati dugoročne posledice na radnu snagu i privredni rast. U tom smislu, ulaganje u obrazovanje i stvaranje povoljnih uslova za rad i život mladih ljudi može se pokazati kao ključni faktor za budući rast.
Očekivanja su da će se u narednim godinama povećati i investicije u tehnologiju, što će dodatno unaprediti produktivnost i konkurentnost privrede. U tom kontekstu, važno je da se Srbija fokusira na inovacije i digitalizaciju, što može doprineti jačanju njene pozicije na međunarodnom tržištu.
U globalnom kontekstu, izazovi poput inflacije, promena u lancima snabdevanja i geopolitičkih tenzija takođe igraju ključnu ulogu u oblikovanju ekonomske budućnosti Srbije i regiona. Ove neizvesnosti mogu uticati na privredni rast i investicije, ali istovremeno pružaju prilike za diversifikaciju ekonomskih aktivnosti i razvoj novih sektora.
Sve u svemu, Srbija se nalazi na raskrsnici između izazova i prilika, sa jasnim putokazima ka stabilnijem i bržem privrednom rastu u narednim godinama. Jačanje domaće tražnje, pametno korišćenje evropskih fondova i fokus na inovacije biće ključni faktori u ovom procesu. Uz te mere, Srbija može postati konkurentnija na globalnom tržištu i stvoriti bolje uslove za život svojih građana.
