Direktor Instituta za opštu i fizičku hemiju, Stevan Blagojević, izneo je zabrinjavajuće informacije o trenutnom stanju voćnjaka u Srbiji, posebno kada je reč o niskom voću poput malina i kupina. Prema njegovim rečima, ovo voće je u ovom periodu izuzetno osetljivo na prizemni mraz, što može dovesti do smanjenja prinosa i do 30 procenata. Blagojević je za Tanjug istakao da su maline, kupine i borovnice najranjivije zbog svoje blizine tlu, a snižavanje temperature može oštetiti proteine neophodne za njihov normalan razvoj.
On je napomenuo da su rizici od mraza manji kod biljaka koje još nisu procvetale, poput višanja i kajsija, ali to ne znači da su potpuno bezopasni. Blagojević predviđa da će prolećni mrazevi trajati do 10. maja, a nakon tog datuma će biti ređi, iako ne može da isključi mogućnost izuzetaka.
U vezi sa samim mrazom, on objašnjava da su mrazevi koji se kreću od minus dva do pet stepeni Celzijusa opasni za voće. Mrazevi od nula do minus pet stepeni predstavljaju ozbiljnu pretnju. Kao rešenje za zaštitu voća od mraza, Blagojević navodi različite metode, uključujući letenje helikopterima kako bi se mešao topliji i hladniji vazduh, kao i korišćenje velikih fenova za grejanje.
On se osvrnuo i na važnost rejonizacije, naglašavajući potrebu za analizom tla pre nego što se započne ozbiljno gajenje biljaka. Analiza tla omogućava utvrđivanje sadržaja važnih minerala i pH vrednosti, što je ključno za uspešan uzgoj voća.
Blagojević je takođe istakao problem grada, koji može ozbiljno uništiti poljoprivredne kulture. Naglasio je da je grad postao sve učestaliji fenomen, posebno tokom leta, zbog naglog otopljavanja i sudara vrućeg i hladnog vazduha. On smatra da jedina odbrana od grada predstavljaju protivgradne rakete i mreže koje fizički zaustavljaju grad.
Preporučio je da Ministarstvo poljoprivrede pruži dodatnu podršku poljoprivrednicima, posebno u vezi sa nabavkom protivgradnih mreža, jer se radi o veoma osetljivim kulturama. Blagojević je dodao da su kupina, malina i borovnica ponos Srbije, s obzirom na to da se maline gaje još samo u Čileu, Poljskoj i Mađarskoj.
On ističe da Srbija najviše izvozi malinu i da ima poseban ukus, što je čini traženom na svetskom tržištu. U narednim nedeljama, Srbija će biti jedina zemlja koja će imati maline koje su urodile, ali to zahteva posebne uslove čuvanja i transporta, što povećava troškove. Blagojević zaključuje da će prinos malina ove godine biti bolji u poređenju sa prošlom godinom, ali naglašava da klimatske promene postavljaju nove izazove za poljoprivredu.
