Na Univerzitetu u Novom Pazaru danas je održano predavanje dr Mihajla Rabrenovića, stručnjaka za državnu upravu i sudije Ustavnog suda, na temu „Ustavni sud između opterećenja i modernizacije“. Predavanje je bilo posvećeno ulozi Ustavnog suda u ustavnopravnom poretku, zaštiti ljudskih prava, očuvanju institucionalne stabilnosti, kao i izazovima sa kojima se ustavno sudstvo suočava u uslovima sve većeg broja predmeta i potrebe za modernizacijom rada.
Na početku skupa prisutne je pozdravio rektor Univerziteta u Novom Pazaru, prof. dr Suad Bećirović, koji je istakao značaj dolaska vrhunskih stručnjaka za akademski razvoj studenata. „Cilj našeg Univerziteta je da kontinuirano dovodi vrhunske stručnjake iz teorije i prakse, kako bi naši studenti stekli širi pogled na kompleksnost savremenih problema“, rekao je Bećirović, zahvaljujući dr Rabrenoviću na doprinosu.
U uvodnom delu predavanja, dr Rabrenović je naglasio da Ustav nije samo najviši pravni akt jedne države, već temelj političkog i pravnog poretka, osnovni društveni dogovor i granica državne moći. On je ukazao da se smisao postojanja ustavnog sudstva najbolje vidi kroz pitanje da li država može ostati demokratska ako nema instituciju koja će ograničavati i samu državu.
Govoreći o položaju Ustavnog suda, Rabrenović je istakao da ta institucija nije samo čuvar teksta Ustava, već i ustanova na vrhu pravne kulture. „Ustavni sud je čuvar ustavnog poretka, pravne sigurnosti, institucionalne ravnoteže i poverenja građana u državu“, dodao je. Iako se često pokušava predstaviti kao politički organ, on je naglasio da Ustavni sud nije politička institucija, ali da njegove odluke imaju značajne društvene i političke posledice.
U okviru predavanja predstavljeni su primeri iz prakse Ustavnog suda, uključujući odluke koje se odnose na postupanje državnih organa tokom pandemije COVID-19, zabranu delovanja nekih ekstremističkih organizacija, kao i noviju odluku u predmetu Zaječar koja se odnosila na izborna prava i funkcionalnost lokalne samouprave.
Poseban deo izlaganja bio je posvećen opterećenju Ustavnog suda, budući da je iz prethodnog saziva „nasleđeno“ oko 43.000 predmeta, što ukazuje na nedovoljno razumevanje nadležnosti ove ustanove. Rabrenović je istakao da građani često doživljavaju Ustavni sud kao „poslednju instancu pravde“, ali da ustavna žalba nije sredstvo za ponovno vođenje sudskog postupka, već specijalni instrument zaštite ustavom garantovanih prava.
Govoreći o modernizaciji, Rabrenović je naglasio da digitalizacija nije pitanje luksuza, već nužnosti. „Savremeni sudovi moraju razvijati elektronsko upravljanje predmetima, digitalne arhive, bržu komunikaciju i efikasnije mehanizme analize predmeta“, istakao je. Modernizacija ne podrazumeva samo tehničke promene, već i novu pravnu kulturu i sposobnost institucija da razumeju izazove vremena u kojem deluju.
U zaključku predavanja, naglašeno je da ustavni sudovi ne mogu obezbediti društvo bez konflikata, ali da postoje da bi se ti konflikti rešavali unutar prava. Rabrenović je dodao da se snaga jedne države meri ne samo ekonomijom ili vojskom, već i sposobnošću njenih institucija da u teškim vremenima sačuvaju pravo, meru, slobodu i poverenje građana.
Predavanje je izazvalo pažnju studenata, a posebno je naglašen značaj saradnje akademske zajednice i institucija. U tom kontekstu, istaknut je doprinos Univerziteta u Novom Pazaru i šireg obrazovnog ambijenta, uz prepoznatljivu ulogu Islamske zajednice u Srbiji, koja je osnivač Univerziteta, u podršci obrazovanju mladih i negovanju znanja. Ovaj događaj je dodatno podstakao dijalog među različitim obrazovnim, kulturnim i društvenim činiocima, naglašavajući važnost saradnje i razumevanja u savremenom društvu.
