Građani Srbije tradicionalno čuvaju svoj novac u bankama, gotovini ili nekretninama, što im pruža osećaj sigurnosti. Međutim, visoka inflacija i troškovi života postavljaju pitanje o vrednosti novca. U istom kontekstu, domaće kompanije često traže sredstva za razvoj kroz bankarske kredite, dok korporativne obveznice i izlazak na berzu još uvek nisu postali uobičajeni načini finansiranja.
Konferencija „Kapital u pokretu“, koja će se održati 9. septembra u Sava Centru, baviće se pitanjima o tome kako postoji novac koji još nije pronašao put do investicija i novih projekata, kao i razlozima zbog kojih građani, uprkos rastu investicionih fondova, i dalje preferiraju štednju umesto ulaganja.
Razgovori sa liderima finansijskog sektora ukazuju na to da problem više nije samo u količini novca, već i u tome gde on može biti uložen i pod kojim uslovima. Telekom Srbija je jedan od primera kompanija koje su morale da ulažu i istovremeno pronalaze nove izvore prihoda. Generalni direktor Telekoma, Vladimir Lučić, govoriće na konferenciji o izazovima u održavanju likvidnosti dok se investira. On ističe da je važno povezati ulaganja sa prihodima koje donose, kako bi se izbeglo opasno zaduživanje.
S obzirom na trenutnu situaciju u Srbiji, postavlja se pitanje da li kompanije imaju dovoljno mogućnosti da pronađu kapital izvan klasičnih bankarskih kredita. Marko Janković, predsednik Komisije za hartije od vrednosti, naglašava da Srbija ima regulatorni okvir usklađen sa evropskim pravilima i rast investicionih fondova, ali da je potrebno povezati investitore sa kvalitetnim domaćim kompanijama.
Una Sikimić, predsednica Izvršnog odbora ALTA banke, ukazuje na to da na računima banaka ima oko 40 milijardi evra dok fondovi upravljaju sa 2,3 milijarde. Ovaj odnos pokazuje veliki prostor za promenu načina korišćenja kapitala. Ona naglašava da kapital koji miruje ne može biti pokretač razvoja, te je potrebno da se stvore kvalitetni projekti u koje će se novac ulagati.
Na pitanje šta tržište kapitala mora da ponudi, Sikimić ističe da ono može obezbediti duži horizont finansiranja, ali da kompanije moraju da prihvate viši nivo transparentnosti i komunikacije sa investitorima. Beogradska berza, sa tradicijom dužom od jednog veka, i dalje ne ostvaruje promet koji bi mogao da odgovara potencijalu domaće privrede.
Lazo Ostojić, izvršni direktor Beogradske berze, na konferenciji će se osvrnuti na pitanja kao što su mogućnost ozbiljnog IPO-a i kako privući investitore na berzu. Program IPO Go nije imao uspeha, ali Ostojić veruje da bi uspješan izlazak državne kompanije na berzu mogao podstaknuti privatne kompanije da se odluče za sličan korak.
Ivan Gavanski, nekadašnji bankar Goldman Sachsa, smatra da je potrebno pronaći kvalitetne emitente koji mogu redovno servisirati svoje obaveze. On će na panelu na konferenciji govoriti o tome kako međunarodni investitori vide Srbiju i koje kompanije mogu izdati obveznice.
Konferencija „Kapital u pokretu“ nije namenjena samo finansijskom sektoru, već i građanima koji žele da razumeju šta se dešava sa njihovim novcem. Očekuje se prisustvo predstavnika medija, akademske zajednice i savetodavnih kuća. Konferencija počinje 9. septembra u Sava Centru, a detaljna agenda može se pronaći na zvaničnom sajtu događaja.
U svetlu trenutnih ekonomskih izazova, „Kapital u pokretu“ pruža platformu za raspravu o budućnosti finansijskih investicija u Srbiji i načinima na koje se može poboljšati korišćenje kapitala. Kroz ovakve događaje, cilj je podići svest o važnosti investiranja i finansijske kulture u zemlji.
