Ministarka rudarstva i energetike Srbija, Dubravka Đedović Handanović, izjavila je danas u Atini da se radi na pozicioniranju Srbije kao regionalnog centra za gas i električnu energiju, ističući planove za ulaganje od 1,2 milijarde evra u gasne interkonekcije sa Rumunijom i Severnom Makedonijom. Ova izjava je data tokom ministarskog panela „Ispunjavanje ciljeva do 2030 – Obaveze liderstva za energetsku tranziciju“ na Samitu o energetskoj tranziciji, koji se održava u Atini, u organizaciji Financial Times-a.
Đedović Handanović je naglasila važnost izgradnje što većeg broja gasnih i električnih interkonekcija, kako bi se obezbedila maksimalna korist, ne samo za domaće potrebe, već i u geopolitičkom smislu. Srbija je, prema njenim rečima, prva u regionu koja je prilagodila svoju regulativu evropskim standardima u vezi sa tržištem električne energije.
U ovom kontekstu, ministarka je istakla i interes Grčke koja, kao morska zemlja, lakše dobija energente nego zemlje centralne Evrope. Srbija, kao centralna i najveća država Balkanskog poluostrva, ima ključnu energetsku infrastrukturu koja poboljšava njenu geopolitičku poziciju. Đedović Handanović je objasnila da se sredstva koja će biti uložena ne odnose samo na nove interkonekcije, već i na jačanje postojećih gasovoda, koji su često stari i potrebni modernizaciji.
Prema njenim rečima, planira se jačanje kapaciteta na ključnim pravcima kroz Srbiju, što će omogućiti tranzit gasa od 20 do 25 milijardi kubnih metara godišnje, čime će se znatno poboljšati sigurnost snabdevanja, kako za Srbiju, tako i za celu jugoistočnu Evropu. Ministarka je dodala da se slična strategija primenjuje i u sektoru električne energije, gde se planiraju nove interkonekcije.
S obzirom na to da je Srbija okružena sa četiri zemlje Evropske unije, Đedović Handanović je naglasila potrebu za jačanjem prenosnih kapaciteta. Pomenula je i završetak Transbalkanskog koridora koji prolazi od Rumunije preko Srbije ka Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, kao i radove na novom koridoru koji će povezivati Obrenovac i Bajinu Baštu.
Osim toga, ministarka je istakla važnost povezivanja tržišta sa Evropskom unijom, naglašavajući da je Srbija prva u regionu koja je transponovala EU regulativu. Očekuje se da će se kapaciteti za prenos električne energije povećati sa 4.000 na 6.000 MW, što će doprineti dodatnoj sigurnosti snabdevanja. Međutim, Đedović Handanović je ukazala na probleme u procesu verifikacije, koji traje predugo, i apelovala na EU da ubrza taj proces.
Ministarka je podsetila na uvođenje takse na emisije ugljenika od 1. januara, koja je uzrokovala smanjenje razmene električne energije između regiona i EU, što je negativno. Ona smatra da je ključno prvo spojiti tržišta, a tek onda uvesti karbon taksu, kako bi se izbegle štete za sve strane.
Đedović Handanović je naglasila da Srbija ima jasne planove za investicije u energetsku infrastrukturu, sa ciljem povećanja kapaciteta prirodnog gasa na četiri milijarde kubika do 2030. i 2035. godine. Ona je apelovala na energetske kompanije da rade brže i odgovornije, ističući da je 2024. godina bila rekordna po investicijama.
Ministarka je takođe pomenula da Srbija ulazi u prvu fazu razvoja nuklearne energije. Sutra će predstavljati Srbiju na samitu ministara energetike regiona, gde će se raspravljati o regionalnom povezivanju, jačanju infrastrukture i zajedničkim projektima za postizanje veće energetske bezbednosti.
U zaključku, Đedović Handanović je naglasila značaj izgradnje gasovoda do Rumunije, čija deonica će biti duga 12 kilometara i za koju je rečeno da napreduje brzo. Ove inicijative i ulaganja predstavljaju ključne korake ka jačanju energetskih kapaciteta Srbije i njenoj poziciji u regionalnoj energetici.
