Branka Popović je bila nasmejana i vesela osoba, a njen odnos sa Slobodanom Tomanićem nije delovao problematično na prvi pogled. Svedoci su izjavili da su Branka i Slobodan izgledali kao normalan par, uprkos tome što su se suočavali sa brojnim izazovima u životu. Na suđenju koje se održalo u Novom Sadu, gde se Slobodanu Tomaniću sudi za ubistvo Branke u aprilu 2025. godine, izneseni su različiti detalji o njihovom životu.
Prema svedočenju Ljiljane Gužvice, Brankine kume, nije se moglo primetiti da u njihovom odnosu nešto nije u redu. Branka je posle svadbe sa Slobodanom prestala da komunicira sa njom, što je ostavilo sumnju o razlozima te tišine. Mihajlo Gužvica, drugi svedok i prijatelj para, takođe je istakao da nije primećivao nikakve probleme u njihovom odnosu, iako je Slobodana nekoliko puta video pijanog na proslavama.
Na suđenju je veštak sudske medicine, prof. dr Dušan Vapa, izneo nalaze o povredama koje je Branka zadobila. Utvrđeno je da je žrtva imala šest ubodnih rana, a sve su bile zadobijene pre smrti. Vapa je objasnio da nije mogao tačno da odredi redosled rana, ali je ukazao na to da je smrtonosna rana mogla biti zadobijena u bilo kojem trenutku tokom napada.
Tragedija se dogodila u stanu u Novom Sadu gde su Branka i Slobodan živeli sa svojom šestogodišnjom ćerkom. Devojčica je, nažalost, bila prisutna tokom incidenta i obavestila je svoju kumu o onome što se desilo, što je dovelo do pozivanja policije. Na suđenju je istaknuto da je Branka preminula zbog gubitka krvi usled povreda, a veštaci su naveli da je od trenutka zadobijanja smrtonosne rane moglo proći između pet i deset minuta pre nego što je izgubila svest i umrla.
Veštak balističar, Dejan Belić, je takođe svedočio o tragovima krvi pronađenim na krevetu u njihovom stanu. Objasnio je da su ti tragovi mogli nastati samo ako je Branka pre toga bila udarena tupim predmetom, što sugeriše da je napad bio premeditiran. Tomanić je na suđenju izjavio da se ne seća tačno šta se dogodilo nakon što je udario Branku daskom po glavi, ali je rekao da je čuo njen jauk.
Optužnica koju zastupa viši javni tužilac Aleksandra Radovanov, tereti Tomanića za teško ubistvo. On je na suđenju istakao da je Branka često odbijala bilo kakav razgovor o njihovom zajedničkom životu, što je dodatno pogoršavalo situaciju između njih. Suđenje se nastavlja i očekuje se da će biti saslušani i stručnjaci iz oblasti neuropsihijatrije i psihologije kako bi se dobila jasnija slika o okolnostima koje su dovele do ovog tragičnog događaja.
Iako su se činili kao običan par, iza zatvorenih vrata se verovatno odvijala sasvim drugačija priča. Mnogi su komentarisali Brankin osmeh, koji je možda prikrivao duboku bol i patnju koju je iskusila. Ovaj slučaj je podigao pitanja o nasilju u porodici i tome kako se često ne primećuje kada se nešto loše dešava unutar doma, čak i kada su u pitanju naizgled srećni parovi.
Istraživanje ovog slučaja nastavlja se, a društvo se suočava sa pitanjem kako prepoznati znakove nasilja i pružiti podršku onima koji su u takvim situacijama. Ovaj tragičan događaj podseća nas na važnost komunikacije i otvorenosti u vezama, kao i na potrebu za podrškom onima koji su pogođeni nasiljem.
