Premijer Hrvatske, Andrej Plenković, osvrnuo se na sednici Vlade na najnovije podatke Državnog zavoda za statistiku koji pokazuju da je inflacija u aprilu skočila na 5.8 posto. Tokom svog obraćanja, Plenković je naglasio da je ovo povećanje direktno povezano s rastom cena energenata, posebno naftnih derivata, što je uzrokovano trenutnom situacijom na Bliskom istoku.
Plenković je istakao da je rast cena energije odgovoran za skoro polovinu aprilske inflacije. “Da se cene energije nisu menjale, stopa inflacije bila bi oko tri odsto. Ovde vidimo posledice tog spoljašnjeg šoka i posledice zatvaranja Ormuskog moreuza, koje su vidljive u svim članicama Evropske unije”, izjavio je premijer.
Dodao je da 16 država članica EU beleži ubrzanje inflacije, što dodatno ukazuje na ozbiljnost situacije. U tom kontekstu, Plenković je izrazio nadu da će smirivanje sukoba na Bliskom istoku i stabilizacija cena nafte na svetskom tržištu doprineti smanjenju inflatornih pritisaka.
Pored toga, premijer je naglasio postojanje ohrabrujućih trendova, poput pada cena industrijskih proizvoda i umerenijeg godišnjeg rasta cena. Ovi trendovi ukazuju na to da bi moglo doći do stabilizacije ekonomskih prilika.
U vezi sa cenama hrane i pića, Plenković je istakao da one nisu rasle na mesečnom nivou, što sugeriše da za sada nije došlo do potpunog prelivanja rasta cena energenata u sve segmente koji utiču na izračunavanje mesečne stope inflacije. “Činjenica da na mesečnoj razini cena hrane i pića nije rasla ide u prilog tome da zasad nije došlo do potpunog prelivanja cene goriva u sve segmente”, rekao je Plenković.
On je takođe ukazao na značaj Vladinih mera, kao što su ograničavanje cena naftnih derivata i osiguravanje stabilnih cena struje i plina do 1. oktobra. “Nije potpuno moguće neutralizovati ovakav globalni šok, ali ćemo nastojati da merama ublažimo što je moguće više uticaj ove krize na domaćinstva i pritom garantovati sigurnost snabdevanja energentima”, poručio je.
Plenković je na kraju pozvao sve privredne aktere da ulože napore kako bi se rast cena što manje prelio na građane i one privredne subjekte koji nisu direktno pogođeni krizom. Ovom izjavom, premijer je naglasio potrebu zajedničkog delovanja u cilju očuvanja ekonomskih stabilnosti i zaštite najugroženijih.
U svetlu ovih dešavanja, Hrvatska se suočava s izazovima koje donosi globalna ekonomska situacija, a posebno je važno kako će se situacija odvijati u narednim mesecima. Premijer je izrazio nadu da će diplomatski napori i globalna stabilizacija tržišta nafte pomoći da se ublaže inflatorni pritisci i da će se situacija na domaćem planu poboljšati.
Kao što je primetio, inflacija nije samo problem Hrvatske, već se javlja u celoj Evropi, što dodatno naglašava potrebu za zajedničkim rešenjima i aktivnim odgovorima vlada na izazove koje donosi globalna kriza. Samo koordinisanim naporima i pravovremenim merama može se smanjiti negativan uticaj inflacije na građane i privredu.
Ova situacija predstavlja značajan test za Vladu, i kako se bude razvijala, tako će zahtevati stalnu pažnju i prilagođavanje strategija kako bi se osigurala ekonomska stabilnost i zaštita životnog standarda građana.
