Apelacioni sud u Nišu preinačio je presudu Višeg suda u Negotinu i osudio Žarka Petrovića (66), bivšeg starijeg vodnika Vojske Srbije, na doživotni zatvor zbog ubistva njegove nevenčane supruge, Violete Nikolić (41). Ovo ubistvo se dogodilo 24. septembra 2021. godine u centru Bora, čime je okončan višegodišnji pravni postupak.
Petrović je u prvostepenom postupku bio osuđen na kaznu od po 20 godina zatvora, ali su te presude ukinute zbog proceduralnih grešaka. U ponovljenom postupku, sud je ponovo izrekao istu kaznu, ali je tužilaštvo podnelo žalbu Apelaciji smatrajući da kazna nije adekvatna težini krivičnog dela. Dragan Pejkić, glavni javni tužilac u Višem javnom tužilaštvu u Negotinu, izjavio je da su se pozvali na Istanbulska konvenciju koja se bavi nasiljem nad ženama i nasiljem u porodici.
U ponovljenom postupku, Viši sud je ponovo osudio Petrovića na identičnu kaznu, i to ne samo za teško ubistvo već i za nedozvoljeno držanje oružja. Tokom postupka, utvrđeno je da je Petrović ranije više puta osuđivan zbog nezakonitog držanja oružja, ukupno tri puta u krivičnim i prekršajnim postupcima.
Prema podacima iz postupka, tragedija se odigrala kada je Violeta odlučila da napusti Petrovića i preseli se sa decom. Tog dana, Petrović je došao u njen frizerski salon kao mušterija, tražeći da ga ošiša. Svedoci su naveli da je insistirao na povratku u zajednički život, dok je ona odbijala njegove zahteve. Njegova pretnja da „neće biti ni sa kim, ako nije njegova“ ukazivala je na ozbiljnost situacije.
U jednom trenutku, Petrović je pokušao da Violeta silom izvede iz salona, a ona se odbranila i uspela da ga ogrebe makazama. Nakon što je napustio salon, otišao je do svog automobila i vratio se sa prepravljenom lovačkom puškom, poznatom kao kratež. U trenutku kada je Violeta pokušala da pobegne, Petrović je ispalio hitac iz te puške, koja je bila kalibra 12 mm i za koju nije imao dozvolu. Violeta nije imala šanse da preživi; preminula je na licu mesta, ostavljajući iza sebe trojicu sinova.
Veštačenja su pokazala da je Petrović bio uračunljiv u trenutku izvršenja krivičnog dela i da je delovao sa direktnim umišljajem, a njegovo ponašanje je bilo motivisano bezobzirnom osvetom. Analiza njegovog psihičkog stanja nije otkrila prisustvo psihopatološkog poremećaja, a stručnjaci su potvrdili da su njegove sposobnosti shvatanja značaja dela i upravljanja postupcima bile očuvane.
Odbrana je tokom postupka pokušala da ospori nalaze stručnjaka, tvrdeći da je na Petrovića uticalo ratno iskustvo i traume, ali sud nije prihvatio te argumente kao osnov za ublažavanje odgovornosti.
Ovaj slučaj je otvorio važnu diskusiju o nasilju nad ženama i pravima žrtava. Istanbulska konvencija, na koju se pozivaju tužioci, naglašava potrebu za zaštitom žena od nasilja i osiguranje pravde za žrtve. Odluka Apelacionog suda da izrekne doživotnu kaznu ukazuje na ozbiljnost ovog slučaja i potrebu za strožim kaznama za prekršaje koji uključuju nasilje nad ženama.
Ova presuda takođe može poslužiti kao upozorenje i signal društvu o važnosti borbe protiv nasilja u porodici i zaštite žrtava. Nasilje nad ženama je globalni problem, a ovakvi slučajevi ističu potrebu za sveobuhvatnim pristupom u rešavanju ovog problema, uključujući pravne, socijalne i obrazovne mere.
