Njegov životni umetnički put vodio ga je od Srbije do Meksika, preko evropskih galerija, umetničkih kolonija i jednog od najintrigantnijih poglavlja u istoriji umetnosti. Zoran Matić Mata, poznat kao poslednji učenik Salvadora Dalija, izgradio je sopstveni umetnički svet u kojem se susreću simboli, snovi i različite kulture. O stvaranju, inspiraciji i umetnosti koja prevazilazi granice, razgovarano je sa njim i Predragom Dragošanom iz organizacije Kulturni Hir.
Matić je istakao da je crtanje pratilo od najranijeg detinjstva. „Ja sam fasciniran, kao klinac, bio crtežom. Dok su me vodili roditelji u obdanište, uvek sam imao neki blok, sećam se, skicen blok broj dva sa nekim brodićem i imao sam neke olovčice u boji. To se pretvorilo u ono da ja danas već slikam 60 godina,“ rekao je umetnik. Njegov put vodio ga je širom sveta — Grčka, Tibet, Španija, a već 23 godine živi u Meksiku. „Živeo sam u Grčkoj 6 godina, živeo sam 3 godine na Tibetu, živeo sam u Španiji 2 godine… Uglavnom Francuska, pa dobro, svuda po Evropi, malo sam se kretao,“ naveo je.
Susret sa Salvadorom Dalijem bio je ključan za Matićev umetnički razvoj. „Trojica nas smo išli u Maroko i, eto, sticajem okolnosti, već smo imali nameru da prođemo tamo. Gospođa Marta, koja je bila direktor galerije, je, inače, Srpkinja, Špankinja… I onda su se izdogađale neke stvari,“ ispričao je Matić. Dalí ga je pozvao da dođe, a kasnije su proveli vreme zajedno. „On je jedna ličnost, zapravo dvostruka ličnost. Postoji jedno lice za javnost i postoji privatno lice koje nemaju dodirnih tačaka jedno sa drugim. I on je izuzetan lik, zaista izuzetno inteligentan i pametan čovek i veoma topao privatno,“ opisao je umetnik.
Matićeve slike su na granici stvarnosti i sna, simbola i kultura. „Moje su slike naizgled jednostavne, međutim veoma su kompleksne,“ rekao je umetnik. On sanja slike, a zatim ih prenosi na platno. „Ono što ostaje, ono malo, to je taj slobodni deo gde je moguće slika da dobije neke novine… I to je ono što je najbitniji deo, to je sama kreacija,“ objasnio je. U Srbiji, nadrealizam nije bio dominantan pravac, a Matić je jedan od retkih koji ga je duboko istražio. „Mi u celoj našoj istoriji uopšte nemamo nešto mnogo. Znači, nadrealizam kao pravac, on je bio u književnosti. Imali smo neke književnike: Marko Ristić, Oskar Davičo, Koča Popović… Posle jedino imamo sličnost nešto malo kod Milića od Mačve,“ rekao je Dragošan.
Predrag Dragošan iz organizacije Kulturni Hir najavio je radionicu sa Matom 11. i 12. jula. „Pošto ja kad sam čuo ovu celu priču, mislim da je jako atraktivna, zanimljiva. I želimo da sa direktnog izvora odakle je Mata učio, znači direktno, da kažem, direktna linija Dali, Mata, učenici, da to donesemo u Srbiju,“ rekao je Dragošan. Radionica je namenjena manjem broju učesnika (10-15), a cilj je prenošenje znanja i inspiracija.
„Želimo da doprinesemo razvoju scene i nekih mladih umetnika, ali i nekih umetnika koji već slikaju pa bi želeli da nauče neke nove tehnike ili možda kako se pristupa formiranju slike i vizije čime se bavi Zoran,“ dodao je Dragošan. Ova radionica pruža jedinstvenu priliku mladim umetnicima da uče od nekoga ko je bio u neposrednoj blizini jednog od najznačajnijih umetnika 20. veka. Umetnost i kreativnost su univerzalni jezici, a kroz ovakve projekte se omogućava da se iskustva i znanja prenesu na nove generacije, čime se obogaćuje umetnička scena u Srbiji.
