Ukrajinski poljoprivredni proizvodi čine manje od sedam odsto uvoza hrane u Evropsku uniju, ali su u poslednje vreme postali jedno od najosetljivijih političkih pitanja u zemljama koje se graniče sa Ukrajinom. Ovaj problem je postao posebno izražen zbog straha lokalnih farmera da bi eventualni ulazak Ukrajine u EU mogao značajno da promeni raspodelu novca iz Zajedničke poljoprivredne politike (ZPP).
Za Ukrajinu je EU ključno tržište, jer se u Uniju plasira oko polovine njenog ukupnog poljoprivrednog izvoza. Prema rečima Tarasa Visockog, zamenika ukrajinskog ministra ekonomije, životne sredine i poljoprivrede, poljoprivreda čini više od 50 odsto ukupnog ukrajinskog izvoza, a u pojedinim kvartalima taj udeo dostiže i 62 odsto. S druge strane, ukrajinski proizvodi čine samo mali deo znatno većeg tržišta hrane u EU. Podaci Evropske komisije pokazuju da je ukrajinska roba činila blizu sedam odsto poljoprivrednog uvoza EU 2024. godine, dok je njen udeo u ukupnoj potrošnji Unije ispod pet odsto.
Međutim, ukupan ukrajinski izvoz poljoprivrednih proizvoda pao je za devet odsto 2025. godine, na 22,7 milijardi dolara, pri čemu je najveći deo pada posledica smanjenih isporuka ka EU nakon uvođenja novog režima kvota. Ovaj trgovinski spor otvorio je dublje pitanje o budućnosti poljoprivrednog sektora u EU i mogućim posledicama ukrajinske integracije u zajednicu.
Brisel je 2022. godine, nakon početka rata i blokade Crnog mora, suspendovao carine i kvote na ukrajinske poljoprivredne proizvode. Međutim, žito koje je trebalo da bude u tranzitu ka svetskim tržištima ostajalo je u pograničnim zemljama EU, obaralo lokalne cene i izazvalo proteste poljoprivrednika tokom 2023, 2024. i 2025. godine. Mere autonomne trgovine ukinute su 5. juna 2025. godine, a novi dogovor Brisela i Kijeva vratio je ukrajinski izvoz u sistem kvota, uz zaštitne mehanizme koji se mogu aktivirati u slučaju ozbiljnih poremećaja na tržištu EU ili pojedinih država članica.
Visocki je naglasio da je ovo više politička tema nego pitanje stvarnih brojki, ističući da Ukrajina pokušava da objasni da je reč o saradnji, a ne o konkurenciji. Ipak, trgovinski spor nije otklonio veći strah evropskih proizvođača – šta bi se dogodilo sa subvencijama ako Ukrajina postane članica EU. Pre rata, Ukrajina je imala 41,3 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, više nego bilo koja pojedinačna članica Unije. U poređenju, Francuska ima 27,4 miliona hektara, a Španija 23,9 miliona.
Zbog ruske okupacije, korisne površine u Ukrajini smanjene su na oko 24,5 miliona hektara, prema proceni Visockog. On smatra da se u evropskim raspravama često koriste predratni podaci, čime se preuveličava trenutni obim ukrajinskog poljoprivrednog potencijala. Zabrinutost u EU dodatno pojačava struktura ukrajinske poljoprivrede, gde veliki agroholdinzi imaju dominantnu ulogu u izvoznom sektoru, što evropska udruženja poljoprivrednika vide kao mogući pritisak na buduću raspodelu sredstava iz ZPP.
Očekuje se da će naredni pregovori biti oblikovani više političkim pritiscima u Varšavi, Bratislavi i Budimpešti, nego ukupnim podacima o tržištu EU. Trgovinski sporazum je smanjio deo nezadovoljstva zbog uvoza, ali nije dao odgovor na pitanje koliko bi poljoprivrednici u sadašnjim članicama mogli da izgube ako Ukrajina jednog dana uđe u EU.
Ovo pitanje ostaje otvoreno i dalje izaziva tenzije među poljoprivrednicima u EU, dok se situacija nastavlja razvijati u svetlu trenutnih političkih i ekonomskih prilika. Ukrajinski farmeri se nadaju da će njihova zemlja pronaći održivo rešenje koje će omogućiti prosperitet bez ugrožavanja interesa evropskih proizvođača.
