Reparator filmske trake Arhiva Jugoslovenske kinoteke, Radojko Raketić, naglasio je važnost očuvanja autentičnosti originalnog filmskog zapisa u procesu digitalne restauracije domaćih filmskih klasika. Prema njegovim rečima, cilj je sačuvati izgled filma onako kako je izgledao u vreme kada je snimljen. Raketić je objasnio da restauracija počinje tehničkom pripremom, koja uključuje evidentiranje fizičkih oštećenja na filmskoj traci. Nakon toga sledi čišćenje kopije, skeniranje i digitalna obrada kadrova.
Raketić je istakao da se digitalna restauracija radi deo po deo, koristeći posebne programe i alate kako bi se dobio što verniji prikaz originala iz vremena snimanja filma. Ovaj proces može trajati različito vreme, zavisno od kvaliteta sačuvanog materijala, i nekada može potrajati i do tri meseca. On je naglasio da ne treba očekivati da film sniman sedamdesetih godina sa niskim budžetom danas ima savršen negativ od kojeg može da se napravi besprekorna kopija.
Rukovodilac digitalizacije, Dubravko Badalić, dodao je da izazovi restauracije zavise od samog filma, a da su kod pojedinih ostvarenja problematični ton i slika, posebno kod kolor filmova. Badalić je naglasio da cilj restauracije nije da se film učini boljim, šarenijim ili lepšim, već da ostane integralan, onakav kakav je bio.
Tokom stručnog vođenja kroz Arhiv Jugoslovenske kinoteke, Raketić je pokazao depoe u kojima se čuvaju najvrednije filmske kopije. Ovi depoi su opremljeni idealnim uslovima za čuvanje, sa temperaturom između 15 i 18 stepeni i vlažnošću vazduha do 50 procenata. Posebna pažnja se pridaje očuvanju materijala kako bi se obezbedilo da se ima sa čim raditi u budućnosti.
Kinoteka takođe poseduje novoizgrađeni depo namenjen čuvanju kolor materijala, kao što su filmovi i negativi u boji. Ovaj depo ima poseban sistem čuvanja, prostire se na četiri nivoa, sa temperaturom i vlažnošću održavanim između tri i pet stepeni, što se pokazalo kao optimalno za očuvanje filmskih kopija. Raketić je naglasio da Jugoslovenska kinoteka čuva i druge predmete iz istorije filma, uključujući plakate, knjige snimanja, postere, projektore, kamere i fotoaparate, odnosno sve što jedan film nosi sa sobom.
Tokom obilaska, predstavljeno je i odeljenje u kojem se pregledaju i kontrolišu filmske kopije pre restauracije i arhiviranja. Prikazani su materijali „pre i posle“ restauracije, što je dodatno osvetlilo kompleksnost i važnost ovog procesa. Vođenje kroz Arhiv realizovano je u okviru projekta A1 Kinoteka, a 17. juna će biti prikazan novi, 44. restaurirani film, „O pokojniku sve najlepše“.
Digitalna restauracija filmova predstavlja veoma važan aspekt očuvanja kulturnog nasleđa i identiteta. Ovaj proces ne samo da omogućava gledateljima da uživaju u klasicima domaće kinematografije, već takođe doprinosi razumevanju i očuvanju istorije filma kao umetničkog izraza. Tehnički izazovi koje donosi restauracija, kao i potreba za očuvanjem autentičnosti, čine ovaj proces izuzetno složenim i zahtevnim, ali istovremeno i izuzetno značajnim za buduće generacije.
Kroz rad Jugoslovenske kinoteke, filmski nasleđe se čuva i prenosi na buduće generacije, što je od suštinskog značaja za očuvanje identiteta i kulture. Restauracija filmova je proces koji zahteva posvećenost, stručnost i resurse, ali je krajnji rezultat neprocenjiv — očuvanje umetnosti i kulture koja nas oblikuje.
