Taksista Bogdan Tasković je 24. februara 2025. godine nožem ubo Uroša Petrovića u Ulici Olge Jovanović na Zvezdari. Ovaj incident je izazvao veliku pažnju javnosti i medija, a tokom suđenja su izvedeni veštaci koji su radili psihijatrijsko-psihološko veštačenje okrivljenog. Prema nalazima veštaka, Tasković je bio u afektu besa kada je došlo do sukoba.
Veštaci su ponudili dve alternativne opcije vezane za Taskovićevu uračunljivost u trenutku ubistva, u zavisnosti od okolnosti koje će sud utvrditi. Psihijatar Marija Panić je na suđenju objasnila da, ako sud prihvati verziju iz optužnice prema kojoj je Petrović prišao taksisti vičući na njega zbog prebrze vožnje, tada je Tasković bio u stanju povišene emocionalne napetosti i afektu besa srednjeg intenziteta. U tom slučaju, njegova sposobnost da upravlja postupcima bila je smanjena, ali ne bitno.
Ukoliko bi se prihvatila odbrana okrivljenog, prema kojoj ga je Petrović verbalno napao, udario, vukao i pokušao da ga izvuče iz automobila, Tasković bi bio u stanju afekta straha i besa jakog intenziteta, što bi značilo da nije bio sposoban da shvati značaj svog dela. Ovaj oblik afekta bi značajno smanjio njegovu sposobnost da kontroliše svoje postupke. Panić je naglasila da je u takvim situacijama osećaj ugroženosti od vitalnog značaja i može izazvati refleksne odbrambene reakcije.
Veštak je takođe istakla da je rečenica koju je Petrović izgovorio, „saću da ti slikam tablice i pozovem policiju“, mogla izazvati bes i strah kod Taskovića. Uvećani stres koji je osećao mogao je biti pojačan činjenicom da mu je otac bio bolestan od raka, a da su on i njegova supruga neposredno pre toga izgubili dete. Ove okolnosti su, prema rečima veštaka, sigurno uticale na njegovo emocionalno stanje, iako je Tasković minimizirao njihov značaj.
Panić je navela i raniji incident kada je Tasković slučajno zakačio autom jednog čoveka ispred prodavnice, što je izazvalo negativne emocije kod njega. Međutim, ona je naglasila da ti događaji nisu direktno povezani sa sukobom sa Petrovićem. Takođe, veštak je izjavio da je moguće da je među ta dva incidenta došlo do smirivanja, budući da je prošlo nekoliko minuta pre nego što je došlo do ubistva.
Tokom suđenja, prikazan je i snimak incidenta, iako je veštak napomenuo da je snimak slabog kvaliteta i da se teško može razaznati šta se tačno događalo. Ipak, ostala je pri svom nalazu o mogućim alternativnim stanjima u kojima se Tasković mogao nalaziti.
Ova situacija otvara važna pitanja o psihološkim faktorima koji mogu uticati na ponašanje pojedinca u stresnim situacijama. U društvu se često postavlja pitanje odgovornosti pojedinca u sličnim slučajevima, posebno kada su u pitanju emocionalne reakcije koje mogu dovesti do nasilja.
Kroz ovaj slučaj, može se primetiti kako različiti faktori, uključujući prethodne traume, porodične probleme i stresne situacije, mogu značajno uticati na nečije ponašanje. Takođe, važnost stručnih ocena i veštačenja u pravosudnom sistemu postaje očigledna, jer se na osnovu njih donose ključne odluke koje mogu imati dugotrajne posledice za sve uključene strane.
U ovom slučaju, sud će morati da razmotri sve relevantne činjenice i okolnosti pre nego što donese konačnu presudu, uzimajući u obzir kako emocionalno stanje okrivljenog, tako i okolnosti koje su dovele do tragičnog ishoda. Određivanje odgovornosti u ovakvim situacijama je izuzetno kompleksno i zahteva pažljivo razmatranje svih aspekata slučaja.
