SAD su pooštrile kontrolu nad izvozom energije iz Persijskog zaliva, uvodeći novu pomorsku blokadu iranskih zaliha. Ovaj potez ima za cilj da poveća pritisak na Teheran, usled neuspešnih diplomatskih pokušaja nakon zastoja u američko-izraelskoj kampanji bombardovanja. Međutim, ova blokada izaziva neizvesnost među američkim saveznicima i dovodi do oštrog odgovora Kine, koja je izdala upozorenja u vezi sa američkim pomorskim aktivnostima.
Centralna komanda SAD objavila je blokadu koja će se primenjivati na brodove koji putuju do i iz iranskih luka u Persijskom i Omanskom zalivu, a stupa na snagu u ponedeljak. Ograničenja će biti primenjena bez obzira na nacionalnost brodova. Predsednik Donald Tramp je izjavio da je cilj ove mere da se zaustave svi brodovi koji pokušavaju da uđu ili napuste Ormuski moreuz, ključni koridor za globalnu trgovinu energijom.
Iran je reagovao na američko-izraelske napade iz februara tako što je ograničio tranzit kroz moreuz, blokirajući pošiljke iz zemalja koje smatra neprijateljskim, dok je dozvolio slobodan prolaz za brodove iz prijateljskih zemalja. Tramp je optužio Teheran za kršenje slobode plovidbe, predlažući uspostavljanje američkog sistema naplate putarina. Ranije su američke sankcije iranskoj nafti ublažene kako bi se ublažio pritisak na globalna tržišta, ali nova blokada pojačava ekonomski rat protiv Irana, dodatno potkopavajući snabdevanje ekonomija zavisnih od uvoza.
Iranova strategija uključuje kombinaciju otpornosti na bombardovanje i ekonomskih pritisaka na SAD i njihove saveznike. Pored blokade pomorskog saobraćaja, iranske snage su izvršile napade na američke vojne baze u arapskim državama i ključnu energetsku infrastrukturu. Iranski platni sistem je osmišljen da oslabi američki finansijski uticaj, zahtevajući transakcije u juanima ili kriptovalutama.
Tramp je najavio prekid vatre i spremnost da nastavi pregovore u skladu sa elementima Teheranovog okvira za završetak sukoba, ali indirektni razgovori, organizovani od strane Pakistana, nisu doneli rezultate. Potpredsednik SAD Dž. D. Vens je rekao da očekuju da Iranci odustanu od ponovnog otvaranja Ormuskog moreuza.
Neposredni efekat na tržište nafte bio je znatan, sa cenom nafte marke Brent koja je porasla iznad 100 dolara po barelu nakon Trampove najave. Brodarske kompanije i trgovci energijom se trude da razumeju detalje američkih mera, a mnogi su obustavili operacije dok se ne razjasne mehanizmi sprovođenja. Ipak, nekoliko tankera povezanih sa iranskim transportom nafte nastavilo je da prolazi kroz Ormuski moreuz, što predstavlja test američke odlučnosti.
Kina je osudila američku blokadu i naglasila svoju nameru da održi energetsku saradnju sa Iranom. Kineski ministar odbrane je izjavio da njihovi brodovi slobodno prolaze kroz Ormuski moreuz i da će poštovati svoje trgovinske sporazume sa Iranom. U međuvremenu, Rusija je takođe ukazala na negativne efekte blokade na globalna tržišta i kritikovala američku spoljnu politiku.
EU je izrazila zbunjenost zbog blokade, dok je Saudijska Arabija pozvala Vašington da odustane od mera i nastavi pregovore, brinući se o mogućoj eskalaciji sukoba. Izrael je, s druge strane, podržao američki potez, naglašavajući stalnu koordinaciju sa SAD.
Ruski analitičari postavljaju pitanje da li će blokada uticati na kineski pristup krizi, a komentatori ukazuju na potencijalne posledice Trampovih mera u međunarodnim odnosima. Kritike na račun njegovog pristupa, koji uključuje i prethodne vojne akcije protiv Irana, naglašavaju dublje tenzije koje bi mogle proizaći iz trenutne situacije.
U svetlu ovih događaja, jasno je da nova pomorska blokada predstavlja značajan korak u američkoj strategiji prema Iranu, ali i potencijalno stvara nove tenzije u globalnoj trgovini energijom, što bi moglo imati dalekosežne posledice na međunarodnu ekonomiju i geopolitiku.
