Goran Petronijević, punomoćnik porodice Aćimović, govorio je o tragediji koja se dogodila 3. maja 2023. godine u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, gde je Kosta Kecmanović ubio više dece. On je istakao da vreme nije umanjilo bol porodica, koje se suočavaju s posljedicama ovog strašnog događaja. Petronijević je ukazao na propuste oca, Vladimira Kecmanovića, u vezi sa čuvanjem oružja, navodeći da nije imao adekvatne mere zaštite, poput metalnog ormara ili kase. U kući je odrastalo dete u pubertetu, koje je pokazivalo interesovanje za oružje, što je zahtevalo pojačanu pažnju roditelja.
Petronijević je naglasio da se dete ne rađa kao zločinac, već da se to stiče kroz vaspitanje. Kosta Kecmanović je, prema njegovim rečima, imao nesreću da odrasta u porodici koja nije pravilno kontrolisala njegovo ponašanje. On je podsetio da bi situacija bila drugačija da je Kosta provodio vreme sa ocem na liturgiji umesto u streljani. U njegovim rečima, roditelji nisu obezbedili primereno vaspitanje i nisu kontrolisali društvo s kojim se Kosta družio.
Ognjen Božović, drugi punomoćnik, kritikovao je odbranu koja je pokušavala da relativizuje dokaze i okolnosti. On je naglasio da roditelji nisu mogli da predvide konkretan trenutak masakra, ali su zanemarili emocionalne potrebe svog deteta. Božović je ukazao na to da je Kosta bio emocionalno zanemaren i da njegovo lečenje nije bilo adekvatno. On je ukazao na činjenicu da je Kosta istraživao teme vezane za serijske ubice i nasilje na internetu, što su roditelji mogli da primete da su proveravali njegov telefon.
Kosta je, prema Božoviću, imao izraženo osećanje odbačenosti i neprihvaćanja, a njegovi roditelji nisu reagovali na njegove emotivne probleme. Umesto da mu pruže podršku, oni su ga zanemarili, što je doprinelo njegovom razvoju pogrešnih predstava o sebi. Božović je istakao da je Kosta proveo vreme istražujući nasilje i mučenja, a da su roditelji znali za njegovo ponašanje, ali nisu preduzeli ništa.
Advokat Marko Janković je ukazao na to da je otac Kosta Kecmanovića tvrdio da sin nije znao šifru kofera sa oružjem, što ukazuje na lošu sigurnost u domaćinstvu. On je istakao da je Kecmanović imao 1.200 komada municije, što je predstavljalo opasnost za okolinu. Janković je naglasio da je sramota da glava porodice ne prepoznaje svoju odgovornost.
Stefan Ćorda, punomoćnik porodice Martinović, pročitao je emotivno pismo sestre ubijene devojčice, koja je izrazila bol zbog gubitka i optužila roditelje Koste Kecmanovića za njegovu tragediju. On je istakao da Kosta nije tražio pomoć od roditelja, već od policije, što ukazuje na njegovu unutrašnju borbu i kajanje.
Nikola Nikodinović, još jedan punomoćnik, ukazao je na poruke između Koste i njegove majke, koje su otkrivale napetosti u njihovom odnosu. On je istakao da su roditelji pružali ljubav, ali su njihovi postupci ukazivali na zanemarivanje. Zora Dobričanin, advokat, zaključila je da su posledice vaspitanja Kecmanovića očigledne, s obzirom na tragediju koja se dogodila.
Svi pravni zastupnici porodica žrtava ukazali su na odgovornost roditelja Koste Kecmanovića u njegovom odrastanju i ponašanju, tražeći pravdu za izgubljene živote. Sudski postupak se bliži kraju, a porodice žrtava očekuju pravdu i odgovore na pitanja o tome kako su se ovakvi događaji mogli dogoditi.
