Seizmološkinja sa Rudarsko-geološkog fakulteta Ana Mladenović izjavila je danas za Tanjug da zemljotresi u severnom delu Srbije nisu učestali, ali da njihova pojava nije iznenađujuća. Ona je istakla da su tokom prve nedelje maja registrovani desetak zemljotresa, ali da to ne znači da se sprema jači potres.
Mladenović je objasnila da je područje Bezdana u severozapadnoj Bačkoj, gde je zabeležen najjači zemljotres magnitude 4,1 po Rihteru, deo Panonskog basena, koji se smatra seizmički najmanje aktivnim regionom u Srbiji. Razlog tome je, prema njenim rečima, to što je ovo područje najudaljenije od glavnih izvora seizmičke energije, kao što su Jadranska obala, Karpati i Grčka.
„Rasedi koji tamo generišu zemljotrese nalaze se duboko ispod sedimenata Panonskog basena, pa su takvi događaji retki, ali ne i iznenađujući“, naglasila je Mladenović. Ona je napomenula da se svi seizmički fenomeni moraju posmatrati u širem kontekstu, jer se seismološke aktivnosti u ovom regionu mogu povezati s aktivnostima u susednim zemljama.
Iako je Bezdansko područje relativno mirno u poređenju s drugim delovima Srbije, Mladenović je preporučila da se ne zanemaruju eventualne posledice zemljotresa, posebno kada su u pitanju građevinski objekti i infrastruktura. Ona je naglasila važnost redovnog praćenja seizmičkih aktivnosti, kako bi se na vreme preduzele mere zaštite i prevencije.
Seizmolozi često upozoravaju na potrebu za dodatnim istraživanjima i prikupljanjem podataka o seizmičkim aktivnostima u regionu, kako bi se bolje razumele dinamike koje utiču na pojavu zemljotresa. Mladenović je dodala da je edukacija građana o zemljotresima od suštinskog značaja, jer informisanost može pomoći u smanjenju panike i poboljšanju reakcije u slučaju potresa.
Osim toga, ona je istakla da se rad na unapređenju seizmičke otpornosti objekata mora nastaviti. U tom smislu, potrebno je uspostaviti standarde gradnje koji će uzeti u obzir mogućnost zemljotresa, čak i u oblastima gde su oni retki. Mladenović je naglasila da je prevencija ključna i da bi se u tom pravcu trebalo raditi na izradi i implementaciji strategija koje će obezbediti sigurnost građana.
U svetlu nedavnih zemljotresa, ona je takođe ukazala na važnost međunarodne saradnje u oblasti seizmologije. Razmena podataka i iskustava između zemalja može doprineti boljem razumevanju seizmičkih aktivnosti i unapređenju metoda predikcije zemljotresa.
Seizmološke aktivnosti u regionu su često predmet istraživanja, a naučnici se svakodnevno bore da razjasne misterije koje okružuju ovu prirodnu pojavu. Mladenović je izrazila nadu da će se u budućnosti raditi više na ovoj temi, jer je to od vitalnog značaja za sigurnost stanovništva.
U zaključku, ona je još jednom ponovila da su zemljotresi u severnom delu Srbije retki, ali da je važno biti spreman i informisan. Edukacija, istraživanje i unapređenje standarda gradnje su ključni faktori u smanjenju rizika od zemljotresa i zaštiti života i imovine građana. Seizmolozi se trude da pruže najbolje moguće savete i informacije, ali je i odgovornost građana da se pridržavaju preporuka i budu spremni na moguće izazove koje priroda može doneti.
