Beograd – Najveće priznanje koje Jugoslovenska kinoteka dodeljuje za izuzetan doprinos razvoju filmske umetnosti, Zlatni pečat, uručeno je večeras na Dan Kinoteke, reditelju i scenaristi Bori Draškoviću tokom svečanosti u sali „Makavejev“. Ova manifestacija, koja se održava svake godine 6. juna, obeležava datum prve filmske projekcije u Beogradu i na Balkanu iz 1896. godine, a ujedno označava i početak Festivala nitratnog filma.
Vršilac dužnosti direktora Jugoslovenske kinoteke, Aleksandar Erdeljanović, osvrnuo se na značaj Draškovićeve karijere pre nego što mu je uručio Zlatni pečat. U okviru ceremonije prikazan je video sa insertima iz njegovih značajnih ostvarenja. Drašković, kao velikan srpske i jugoslovenske kinematografije, dočekan je dugim aplauzom prisutnih kolega, prijatelja, i članova porodice. On je izjavio da ima posebno mesto među svim nagradama koje su njegovi filmovi dobili, naglašavajući da je Jugoslovenska kinoteka za njega „sveto mesto“ i „hram mašte i slobode“, gde je, kako je rekao, „naučio sve o filmu“.
U čast ovog slavnog reditelja, čije stvaralaštvo obuhvata pet igranih i više dokumentarnih filmova, Kinoteka je organizovala poseban ciklus njegovih ostvarenja 4. i 5. juna. Ovi filmovi odlikuju se humanističkim vrednostima i dubokim razumevanjem ljudskih odnosa, što ih čini važnim delom srpske kinematografije.
Otvaranje 28. Festivala nitratnog filma obeleženo je dokumentarnim filmom „Limijer! Avantura počinje“ (2016) Tijerija Fremoa, koji sadrži 108 kratkih filmova braće Limijer, uz autorove komentare. Ovaj film predstavlja značajan doprinos razumevanju istorije filma i njegovog razvoja kroz rad pionira filmske umetnosti.
Pre nego što je festival zvanično otvoren, prikazan je i prvi put u Srbiji nedavno pronađeni kratki film „Ubistvo srpske kraljevske porodice“ (1903), koji je nastao u produkciji francuske kuće Braća Pate. Ovaj film dodatno osvetljava bogatu i raznoliku filmsku baštinu koja se može pronaći u istoriji srpskog filma.
Festival će trajati do 15. juna, a na programu se nalaze i klasična ostvarenja poput „Sestre iz Giona“ (1936) Kenđija Mizogučija, „Uspon Luja XIV“ (1966) Roberta Roselinija, „Mala Liza“ (1930) Žana Gremijona, i „Đavolova ruka“ (1943) Morisa Turnera. Ovi filmovi predstavljaju remek-dela svetske kinematografije i pružaju priliku publici da uživa u vrhunskim filmskim ostvarenjima.
Uprkos izazovima sa kojima se suočava filmska industrija, ovakvi događaji poput Dana Kinoteke i Festivala nitratnog filma igraju ključnu ulogu u očuvanju filmskog nasleđa i promociji filmske umetnosti. Oni omogućavaju ljubiteljima filma da se okupe, razmene ideje, i uživaju u bogatstvu koje film pruža.
Uloga Jugoslovenske kinoteke kao čuvara filmskog nasleđa je neprocenjiva. Kinoteka ne samo da čuva filmove, već i edukuje nove generacije o važnosti filmske umetnosti. Kroz različite programe i festivale, ona nastoji da inspiriše mlade autore i filmske entuzijaste da nastave s radom u ovoj oblasti, obogaćujući kulturnu scenu Srbije i šire.
Draškovićev doprinos srpskoj kinematografiji, zajedno sa radom Jugoslovenske kinoteke, potvrđuje značaj očuvanja i promocije filmske umetnosti. Ovaj događaj je podsećanje da je film više od zabave; on je sredstvo za istraživanje ljudske prirode, društvenih tema i kulturnih identiteta, pružajući publici mogućnost da se poveže sa svetom oko sebe.
