Ministarka za zaštitu životne sredine, Sara Pavkov, izjavila je da je između 2020. i 2025. godine izdato 35 integrisanih dozvola (IPCC) preduzećima koja obavljaju aktivnosti koje mogu ugroziti životnu sredinu. U protekloj godini izvršeno je 96 inspekcijskih nadzora u ovoj oblasti, što ukazuje na pojačan nadzor nad industrijskim postrojenjima.
Pavkov je svoju izjavu dala na sednici Skupštine Srbije, odgovarajući na tvrdnje poslanice Zeleno-levog fronta (ZLF), Biljane Đorđević, koja je tokom rasprave o predlogu Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja životne sredine isticala da većina industrijskih postrojenja u Srbiji radi bez integrisane dozvole. Ministarka je ukazala na to da je od 2004. do 2019. godine izdano samo 33 ovakve dozvole, što pokazuje da je proces dobijanja IPPC dozvole veoma zahtevan i složen.
„Da bi se dobila IPPC dozvola, operater mora imati sve ostale dozvole usklađene sa važećim propisima u oblasti zaštite životne sredine. To obuhvata sve aspekte upravljanja otpadom, monitoring kvaliteta vazduha i sprečavanje zagađenja zemljišta“, naglasila je Pavkov. Od 2020. do 2025. godine, ukupno je izdato 68 dozvola, a samo u prethodnoj godini izvršeno je 96 nadzora, dok je u 2026. godini planirano 27 nadzora.
Ministarka je takođe istakla da su ovi nadzori rezultirali podnošenjem tri prijave za privredni prestup tokom ove godine. Ova aktivnost ukazuje na to da inspekcije rade svoj posao u cilju zaštite životne sredine i da se nepravilnosti ozbiljno sankcionišu. Pavkov je naglasila da je u predlogu zakona transponovano više od 98 odsto direktiva Evropske unije, što pokazuje opredeljenje Srbije da se uskladi sa međunarodnim standardima.
Trenutno je u okviru Ministarstva zaštite životne sredine i Odeljenja za integrisane dozvole aktivno 57 predmeta u ovoj oblasti, što dodatno ukazuje na važnost i kompleksnost problema zagađenja životne sredine u Srbiji. Ovaj zakon, prema rečima Pavkov, donosi i određene promene u nadležnostima, prebacujući deo odgovornosti na lokalne samouprave. To će omogućiti da se određeni tretmani i operateri koji ne zagađuju u velikoj meri stave pod lokalnu nadležnost, uz tehničku podršku nezavisne ekspertize koju pruža Ministarstvo.
Ovakva podela nadležnosti mogla bi doprineti efikasnijem upravljanju resursima i bržem reagovanju na potencijalne ekološke pretnje, smatra Pavkov. Ona je izrazila nadu da će lokalne zajednice, uz pomoć državnih institucija, biti u mogućnosti da bolje upravljaju svojim okruženjem i smanje rizik od zagađenja.
Ministarstvo zaštite životne sredine se suočava sa brojnim izazovima, ali će, kako je istaknuto, nastaviti da radi na unapređenju regulative i jačanju inspekcijskog nadzora. Ova pitanja ostaju prioritet u radu ministarstva, kako bi se zaštitila životna sredina i obezbedila održiva budućnost za sve građane Srbije.
U svetlu trenutnih izazova, Pavkov je pozvala sve zainteresovane strane da se uključe u proces donošenja odluka i unapređenja zakonskog okvira vezanog za zaštitu životne sredine. Samo zajedničkim naporima moguće je obezbediti zdraviju i sigurniju životnu sredinu za sve nas.
