Veliki broj ljudi u Srbiji živi u iznajmljenim nekretninama, a često se suočavaju sa problemom ko snosi troškove popravki stvari koje nisu njihove. U takvim situacijama, mnogi se pitaju da li je obaveza plaćanja popravki na strani vlasnika ili podstanara. Advokat Nemanja Rodić je za Euronews Srbija razjasnio ovu dilemu.
Rodić je istakao da se pitanje popravki u iznajmljenim stanovima ili kućama može regulisati ugovorom koji se sklapa između podstanara i vlasnika. „Ugovorom može da se predvidi da popravke plaća zakupac, a može da se predvidi i da ih plaća zakupodavac“, kazao je advokat.
U situacijama kada ugovor ne reguliše pitanje popravki, pretpostavlja se da je zakupodavac odgovoran za popravke stvari koje su njegove, posebno kada dođe do kvara usled normalnog korišćenja. Međutim, ako zakupac namerno nanese štetu, tada je on obavezan da je popravi. „Ukoliko se pitanje popravki ne reguliše ugovorom, pretpostavka je da će zakupodavac popravljati stvari koje su njegove“, zaključio je Rodić.
Pitanje koje muči mnoge podstanare takođe je regulisano Zakonom o obligacionim odnosima. Ovaj zakon definiše obavezu vlasnika stana da održava nekretninu u ispravnom stanju tokom trajanja zakupa i da vrši potrebne popravke. Takođe, zakon propisuje da je zakupodavac dužan da nadoknadi troškove koje je podstanar imao za održavanje stvari, a koje su bile na teret vlasnika nekretnine.
Prema zakonu, troškovi sitnih popravki izazvanih redovnom upotrebom stvari, kao i troškovi korišćenja, padaju na teret zakupca. Ovo može stvoriti dodatne tenzije između podstanara i vlasnika, naročito kada dođe do nesuglasica oko toga ko je odgovoran za određene popravke.
Osim problema sa troškovima popravki, podstanari se suočavaju i sa poteškoćama u vezi sa sklapanjem ugovora o zakupu. Mnogi vlasnici nekretnina ne žele da sklope takve ugovore, bojeći se da bi podstanar mogao da traži pravo svojine nad nekretninom nakon određenog vremena. Advokat Lazar Borozan je ranije za Euronews Srbija objasnio uzroke ovih strahova kod vlasnika, navodeći da se oni brinu da će podstanar steći pravo svojine na osnovu pravnog instituta održaja.
Borozan je objasnio da pravo svojine na osnovu održaja može da se stekne kroz višegodišnji posed stvari, što dodatno pojačava strahove vlasnika. Ipak, naglasio je da pravo svojine ne može da se stekne u slučaju zakupa stana. „Pravo svojine može da se stekne održajem, ali ne u slučaju zakupa stana“, istakao je.
Ova situacija ukazuje na potrebu za jasnijim regulisanjem odnosa između podstanara i vlasnika, kako bi se izbegle nesuglasice i osiguralo da su svi obavešteni o svojim pravima i odgovornostima. U tom smislu, advokati savetuju da se uvek sklope pisani ugovori koji jasno definišu ko je odgovoran za popravke i druge obaveze, kako bi se sprečile kasnije komplikacije.
U vremenu kada je tržište nekretnina u Srbiji veoma dinamično, a zahtevi za stanovima rastu, važno je da i podstanari i vlasnici nekretnina razumeju svoja prava i obaveze. Samo tako mogu izgraditi međusobno poverenje i ostvariti uspešnu saradnju. U suprotnom, konflikti oko popravki, troškova i prava svojine mogu postati sve učestaliji, što dodatno otežava situaciju na tržištu nekretnina.
