Tokom 2025. godine, Srbija se suočila sa problemom hiperprodukcije maka, omiljene biljke za pripremu kolača. U ovom trenutku, situacija je takva da bi, čak i kada bismo svakog dana konzumirali štrudlu maka, ne bismo mogli da potrošimo sve njegove količine. U Srpskoj Crnji seje se toliko maka koliko ga je nekada bilo u celoj Vojvodini, što dodatno ukazuje na trenutnu situaciju.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je tokom 2025. godine izvezla 798 tona maka, što je dvostruko više nego prethodne godine. Ukupna vrednost izvoza iznosila je 1,6 miliona evra, a prosečna izvozna cena bila je približno 2.000 evra po toni. Glavna izvozna tržišta uključivala su Češku, Rusiju, Austriju, Mađarsku i Crnu Goru. Ipak, proizvođači su nezadovoljni otkupnom cenom, koja se trenutno kreće oko 200 dinara po kilogramu. Mnogi od njih, poput Darka Števina iz Srpske Crnje, odlučuju da odustanu od sadnje maka i pređu na uzgoj suncokreta, smatrajući to isplativijom opcijom.
Darko Števin objašnjava da je tokom proleća, kada mak obično cveta, izostala kiša, što je dodatno otežalo prinos. On je nakon više od petnaest godina uzgoja maka odlučio da pređe na suncokret, jer veruje da je proizvodnja suncokreta mehanička i donosi bolju zaradu. Prema njegovim rečima, sadnja maka više nema perspektivu, a tržište je prezasićeno.
U Srpskoj Crnji, gde se gaji oko 400 hektara maka, Darko ističe da je ranije to bila površina koja je pokrivala celu Vojvodinu. Ukoliko ne uspeju da izvezu mak, suočavaju se sa ogromnim viškovima. Poznati proizvođači u ravnici takođe potvrđuju da se tokom veoma suve jeseni malo maka uspelo, iako je uglavnom posađena ista količina kao svake godine.
Mnogi proizvođači koji su odlučili da nastave tradiciju uzgoja maka, uprkos lošim godinama i velikoj konkurenciji, smanjuju količine koje proizvode kako bi očuvali svoj imidž kod vernih kupaca. Na taj način, oni nisu skloni prekomernom plasmanu, iako se suočavaju sa izazovima.
Jedan od poznatih vojvođanskih uzgajivača maka naglašava da su skladišta prepuna, a da se mak ne može potrošiti. On se priseća svojih početaka, kada je imao petnaestak hektara pod makom i bio pionir u ovom uzgoju. Sada, smatra, situacija je drastično drugačija, a gubici se ne mogu ignorisati. Poskupljenja su dodatno otežila situaciju, a iako štrudla sa makom ne vredi koliko se prodaje, proizvođači i dalje cene svoj rad.
Na kraju, proizvođači dolaze do zaključka da krajnji kupac ostaje nezadovoljan, a time se otvara pitanje održivosti uzgoja maka u Srbiji. U svetlu ovih izazova, mnogi se pitaju kako će se situacija razvijati u budućnosti i da li će proizvođači pronaći rešenja koja će im omogućiti da opstanu na tržištu.
Hiperprodukcija maka u Srbiji predstavlja ozbiljan izazov za poljoprivrednike. Bez obzira na trenutne izvozene količine, očigledno je da su mnogi proizvođači suočeni sa gubicima i preispituju svoje poslovne odluke. U takvoj situaciji, adaptacija i prelazak na druge kulture, kao što je suncokret, deluje kao jedina racionalna odluka za mnoge, dok se mak i dalje bori sa svojim mestom na tržištu.
