Beograd – Književnica Ljiljana Habjanović Đurović izjavila je da čovečanstvo nije naučilo ništa od svog postanka do današnjeg dana, naglašavajući da se ljudska priroda nije promenila, već su se samo usavršili načini manipulacije i instrumenti zla. Ona smatra da će vera, u svom izvornom smislu, uvek biti spas za čoveka.
U razgovoru sa Tanjugom, Habjanović Đurović je uporedila današnje vreme sa vremenom kada je pisala svoj roman „Ana Marija me nije volela“, koji je objavljen pre 35 godina. Ona naglašava da su podele danas veće nego što su bile pre devedesetih godina, kada je počeo rat na ovim prostorima. Ocenila je da osećanja nakon tih događaja ne mogu biti ista kao u vreme bivše Jugoslavije.
„Rođena sam u velikoj Jugoslaviji, volela sam svoju zemlju i njene bratske narode. To je bilo iskreno, a ne pretvaranje. Uživali smo u različitostima koje su postojale u našoj zemlji i u bogatstvu tih različitosti“, rekla je ona. Habjanović Đurović je ukazala na to da je danas situacija u regionu drugačija, s obzirom na to da je došlo do strašnog rata koji je izazvan mržnjom, a u kojem su počinjena mnoga zla, ostavljajući sveže ožiljke u mnogim ljudima.
Književnica je istakla da ljude nikada ne treba deliti po veri, naciji, polu, dodajući da su ti postulati nekada bili bazični postulati levice, a danas su postali osnovni postulati civilizacijskog odnosa. Njene reči pozivaju na jedinstvo i razumevanje među ljudima, bez obzira na njihove razlike.
Na pitanje o tome da li vera u svom izvornom smislu može biti spas za čoveka ili smo je previše pretvorili u formu, politiku i identitet, Habjanović Đurović je istakla da ono što je danas pretvoreno u politiku, biznis i formu nije vera, već simulacija vere iz različitih razloga i za različite potrebe. Ova izjava ukazuje na opasnost od gubitka pravog smisla vere u modernom svetu, gde se često koristi kao alat za manipulaciju i kontrolu.
Habjanović Đurović veruje da je vera nešto što treba da bude izvor snage i inspiracije, a ne sredstvo za postizanje ličnih ili političkih ciljeva. Ona naglašava važnost vraćanja na suštinske vrednosti vere, koje pružaju duhovnu podršku i moralne smernice, umesto da se koriste za stvaranje podele među ljudima.
U svetlu trenutnih globalnih i lokalnih sukoba, njene reči su podsetnik na to koliko je važno da se fokusiramo na ljudskost i zajedništvo, umesto na razlike koje nas dele. Habjanović Đurović poziva na dijalog i razumevanje, ističući da je to jedini način da se prevaziđu nesuglasice i izgrade čvrste osnove za mirnu budućnost.
Danas, više nego ikada, potrebno je raditi na izgradnji mostova između različitih zajednica i kultura, kako bi se stvorila harmonična i tolerantna društva. U tom smislu, vera može igrati ključnu ulogu u pomirenju i obnovi poverenja među ljudima.
Kroz svoj rad i javne nastupe, Habjanović Đurović nastavlja da inspiriše ljude da preispitaju svoje stavove i vrednosti, pozivajući ih da se okrenu ka unutrašnjem miru i duhovnom razvoju. Njene ideje o veri kao izvoru snage i moralne orijentacije mogu biti od pomoći onima koji se suočavaju sa izazovima savremenog sveta.
U zaključku, ona podseća da je važno ne zaboraviti na pravog čoveka u svakom od nas i da je ljubav i razumevanje ono što nas može spasiti od mržnje i destrukcije. Vera, ako se razume i praktikuje na pravi način, može biti svetionik koji vodi ka boljoj budućnosti za sve nas.
